Paparika (Capsicum Anum L.)

Istorijat i rasprostranjenost

Paprika je poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Najstariji istorijski podaci o proizvodnji paprike pronađeni su u Peru-u. Pronađene su gravure  plodova paprike i posude sa njenim plodovima od pre više hiljada godina.

U Evropu je paprika preneta u XVI veku; prvo je gajena u Portugaliji, a zatim se brzo proširila i u ostalim evropskim državama. U Srbiju je paprika preneta u XVII veku.

Danas su najveći proizvođači paprike u Aziji, Evropi i Americi.

Botaničke i morfološke karakteristike

Paprika je jednogodišnja, a u tropskim krajevima višegodišnja, zeljasta biljka. Ima jako razgranat i žiličast koren. Stablo je razgranato visine 30cm-1m, a može dostići i 2m. List je gladak, jajast sa zašiljenim vrhom, svetlo do tamnozelene boje. Veličina lista je u korelaciji sa veličinom ploda.Cvet je dvopolan, izrasta pojedinačno, a nalazi se u pazuhu lista.  Bele je do žućkaste, vrlo retko ljubičaste boje. Plod paprike je šuplja bobica različite  veličine.  Oblik ploda je kupast ili loptast. Boja paprika može da bude: bela, bledožuta, žuta, žutozelena, tamnozelena, narandžasta, svetlocrvena i tamnocrvena. Seme paprike je pljosnato, bubrežastog oblika, tanko, glatko i bledožute boje.

Hemijski sastav

Hemijski sastav paprike obuhvata: ugljene hidrate, proteine, masti, eterična ulja, mineralne materije, celulozu, karotine, vitamine. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šečere iz grupe monosaharida i disaharida. Glukoza čini 90-98% sadržaja monosaharida. Količina eteričnih ulja zavisi od koncentracije prisutnih alkaloida. Od vitamina paprika sadrži značajne količine vitamina C (100-300 mg/100g), vitamina B1 (60 mg/100g) i vitamina B2 (30 mg/100g). Sadrži i vitamin A, B6, E, pantotensku i nikotinsku kiselinu, vitamin H. Vitamin A je u formi provitamina kao β-karotin i kriptoksantin. Bogat sadržaj mineralnih materija ukazuje na visoku fiziološku vrednost paprika u ishrani ljudi; najviše sadrži kalijuma (150-250 mg/100g), fosfora (20-46 mg/100g) i dr. Pored makroelemenata paprika sadrži i  važne mikroelemente: baker, cink, kobalt, mangan i dr.

Lekovitost

Lekovitost paprike potiče od kapsaicina; deluje antiseptički, u  probavnom sistemu sprečava  razvoj  bakterija trulenja, poboljšava apetit i  varenje hrane (pospešuje lučenje želudačnog soka). Pozitivno utiče na sluzokožu creva i njihovu peristatiku. Povećava nivo histamina u krvi, čime podiže imunitet organizma posebno prema reumatskim obolenjima. Utiče na površinsku kapilarnu cirkulaciju zbog prisutnosti jedinjenja citrina; povećava se elastičnost i propustljivost kapilara, što je korisno u lečenju arterioskleroze. Zbog značajnog sadržaja kalijuma paprika ima i određena diuretska svojstva i antikancerogeno dejstvo. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja. Takođe, sokom paprike može da se spreči opadanje kose tretmanom spolja.

Upotreba

Paprika se koristi sveža i osušena u prehrambenoj industriji, a u kulinarstvu  za pripremuraznih jela sa mesom, čorbi i salata.

Narodna imena

Za ljutu papriku: ljutika, paparata, paprata, paprica, meunka, paprica, pasji džumbir, peca, peverun, piper,piperka, specija, turski popr, crveni piper, čuška, čušpa. Za sortu širokog i mesnatog ploda: babura, boošara, bobošarka, bobuška,  baburača, buarača, dolma, tolundža. Za papriku sitnog ploda: adamova jabuka, džinka, crešnjarka, a sa sitnim dugim plodom:  menđuraša, feferon, mesečarka i dr.