Ovaj trik olakšaće vam život

Stručnjaci kažu kako su jaja stara između 7 i 10 dana idealna za kuvanje i najlakše ih je oguliti. Sigurno ste primetili kako neka jaja ogulite bez problema, a druga, iako su bila u istoj kutiji, vam zadaju toliko muke da vam prisedne jelo.

Da bi izbegli takva neprijatna iznenađenja, dok se kuvaju u vodu dodajte kašiku soda bikarbone. Starija jaja se gule lakše, ali kod svežih je obrnuto, odnosno dolazi do problema s uklanjanjem ljuske. Soda bikarbona će povećati vlažnost i kasnije ćete ih oguliti bez ikakvih problema.

Još neki trikovi za savršeno kuvana jaja:
- Ako ne znate koliko su jaja stara, pokušajte ovaj trik - stavite ih u vodu i pogledajte kako se ponašaju. Ako potonu na stranu (u vodoravnom položaju), tada su vrlo sveža. Ukoliko potonu, ali stoje okomito - tada su savršena za kuvanje. Jaja koja isplivaju su stara.
- Zagrevanje jaja pre stavljanja u vruću vodu dobar je trik protiv pucanja. To možete uraditi na dva načina - tako da ih izvadite iz frižidera i ostavite da postignu sobnu temperaturu ili ih stavite u toplu vodu iz slavine na nekoliko minuta. Naime, ekstremna promena temperature glavni je uzrok pucanja ljuske kod kuvanja.
- Ako želite da dobijete tvrdo kuvana jaja, najsigurnije ih je staviti u hladnu vodu i tek tada početi sa kuvanjem. Šanse za pucanje ljuske tada su vrlo male.
- Ako želite da dobijete jaja s mekanim žumancem unutra, tada ih kašikom polako stavljajte u vruću vodu i merite vreme. Zavisno od veličine jaja, biće vam potrebno oko tri minuta.
Pogledajte i 5 najčešćih grešaka u pripremi kuvanih jaja
- Pazite da su sva jaja potopljena kada ih kuvate jer inače neće biti jednako kuvana. Takođe, ako jaja prekuvate, tada će ona oko žumanca biti zelenkaste boje, a belanac će biti gumenastiji.
- Nakon kuvanja ubacite jaja u hladnu kupku - u hladnu vodu ili u hladnu vodu u koju ste ubacili kockice leda. I to pomaže kasnijem lakšem guljenju.
- Ako želite da dobijete kajganu u ljusci, tada jaja dobro promučkajte pre kuvanja. Ovu metodu pripreme zovu i "zlatnim jajetom" jer unutrašnjost ima jednoličnu žutu boju.

Izvor: Kurir.rs

Najčešće se pravi od kravljeg, ali i od ovčijeg i kozjeg mleka, a može biti mlad (jede se odmah po spravljanju u trajanju od nedelju-dve dana) i zreli – koji je oštrijeg mirisa i žućkaste boje

KAJMAK pored mnogih jela, predstavlja simbol dobre domaće srpske trpeze. Proizvodi se u domaćinstvima na tradicionalan način i uglavnom je neujednačenog kvaliteta. Može biti mladi (jede se odmah po spravljanju u trajanju od nedelju-dve dana) i zreli – koji je oštrijeg mirisa i žućkaste boje, a konzumni rok traje do šest meseci.

Kajmak se najčešće pravi od kravljeg, ali i od ovčijeg i kozjeg mleka. Kajmak od kravljeg mleka je blagog ukusa i mirisa i ostaje duže svež. Za pravljenje kajmaka najvažnije je nabaviti punomasno mleko, sa procentom masti iznad 3,6. Najidealnije bi bilo da to bude sveže tek pomuženo mleko, ali kajmak se može napraviti i od kupovnog mleka iz prodavnice.

Sve što treba da uradite je da skuvate mleko i razlijete ga u plitke posude. Tako razliveno ostavite ga na hladno mesto i sačekajte da se nahvata skrama, odnosno kajmak. Kašikom oberite (skinite) kajmak, pa ga stavite sloj po sloj u drvenu kačicu ili šerpu. Svaki sloj posolite po ukusu. To je sve. Ako volite stariji kajmak prosto ga ostavite par dana na hladnom da sazri.

Pri spravljanju kajmaka treba poznavati i neke stručne „finese“. Za dobro kajmačenje (izraz za proces izdvajanja mlečne masnoće u traženom obliku) je važna temperatura na kojoj se mleko kuva! Mleko treba zagrejati i držati do pred tačku ključanja – 94 stepena Celzijusovih. To je potrebno zato što u mleku postoje dve vrste šećera od kojih se jedna razlaže na 95 stepeni, a druga ostaje nerazložena do 10 stepeni. Ova prva vrsta šećera je važna za kasniju fermentaciju, odnosno zrenje kajmaka.

Pri kuvanju, mleko treba često mešati kutlačom (sipaćom kašikom). Tom prilikom se mleko zahvati kašikom i sa visine od 20 cm prosipa nazad u šerpu. Ovo se radi da bi se pospešilo izdvajanje mlečnih masnoća iz mleka. Pazite da ne preterate sa penom na mleku! Ovaj proces traje sat-dva. Potom sledi sporo hlađenje. Znate ono kod baba gurne šerpu na kraj šporeta koji se loži drvima, pa je skloni predveče kad nahrani i pomuze krave.

Ukajmačeno mleko treba da stoji na temperaturi od 40 stepeni, bar pet-šest časova, a onda sledi branje. Za branje koristiti veliku kašiku (nikako rešetkastu), slagati kajmak tako da ona strana što je bila dole kada se mleko kuvalo, ide dole u posudu. Posudu sa kajmakom drzati na hladnom mestu (14 do 16 stepeni).

Izvor: Večernje novosti

Zbog straha od holesterola i salmonele, neki su ljudi počeli da izbegavaju jaja u ishrani. Međutim, jaja su veoma korisna u ishrani svih članova porodice, pod uslovom da se s njima postupa propisno i da se kombinuju s drugim namirnicama.

Jaja su dobra alternativa mesu ili ribama. Oni su izvrstan izvor belančevina (jedan od najjeftinijih koji stoje na raspolaganju) i bogati su vitaminima A, D, E i B grupe. Jaja su, takođe, bogata mineralima, uključujući gvožđe. Da li i koliko jaja povećavaju holesterol u krvi najbolje znaju lekari, ali istraživanja pokazuju da zdrave osobe mogu dnevno da pojedu po jedno jaje a da im se holesterol neće povećati.

U ovom tekstu ćemo nešto više reći o ispravnom postupanju s jajima. Strah od bakterije salmonele u vezi s jajima stalno je prisutan. Međutim, ako se s jajima ispravno postupa, šanse da će se neko zaraziti od jednog jajeta zaista su vrlo male i većina ljudi i dalje uživa u jajetu na oko, kajgani ili u mekano kuvanom jajetu. Razumljivo, ipak se treba držati nekih preporuka.

Kupujte jaja od poznatog proizvođača. Nakon kupovine, jaja stavite u frižider odvojena od druge hrane. Operite ruke pre i posle rukovanja s jajima. Ljuske od jaja redovno iznosite u kontejner ili ih u seoskim sredinama vratite kokama u obrok.

Da li boja ljuske utiče na kvalitet jaja? Ne. Ali boja žumanca – da. Obojenije žumance je kvalitetnije od bledog. Boju žumanca određuje hrana koju kokoš jede. Što je više žutih i narandžastih pigmenata u zrnevlju kojim se kokoši hrane – jaja će biti žuća. Druge boje u jajetu variraju zavisno od njegove starosti i ostalim faktorima. Belanca su indikator koliko je jaje sveže. Rozi ili šarena belanca pokazuju da je jaje pokvareno.

Da li će boja ljuske jaja biti bela ili braon zavisi od genetskih rasnih karakteristika. Obično i boja perja kokoši određuje boju jajeta. Bele koke nose bela, a braon – braon jaja. Nema razlike u kvalitetu.

Jaja se klasifikuju na sledeći način:

klasa (SU) - teže 70 grama, i više od toga
klasa (S) - teže manje od 70 g, do 65 g
klasa (A) - teže manje od 65 g, do 60 g
klasa (B) - teže manje od 60 g, do 55 g
klasa (C) - teže manje od 55 g, do 50 g
klasa (D) - teže manje od 50 g, do 45 g
klasa (E) - teže manje od 45 g

Izvor: B92

Sočna, ukusna, hrskava... Saznajte šta bi sve trebalo da izbegavate ukoliko želite savršen komad piletine u tanjiru.

Pravite veliku grešku ako:

Sve delove pileta tretirate na isti način

Da biste pileći karabatak obradili termički kako treba, za to će biti potrebno više vremena nego za pileće grudi. Upravo zato treba meso peći prema sličnoj debljini odrezaka ili komadima sa istom količinom masnoća.

Pileće grudi sadrže nizak procenat masnoće, pa vrlo lako možete da ih presušite. Ako pečete celo pile, dobro ga obložite ga aluminijskom folijom, a ukoliko meso pržite u tiganju, isušivanje možete da sprečite tako što žete dodati komad slanine.

Ne koristite kuhinjski termometar

Da bi bila jestiva, piletina mora da bude dobro pečena. Stručnjaci mogu da prepoznaju da li je meso pečeno samo po dodiru ili izgledu, dok svi ostali mogu da se posluže kuhinjskim termometrom.

Piletina je odgovarajuće termički obrađena kada sredina mesa dostigne temperaturu od 70 stepeni Celzijusovih.

Pohujete hladnu piletinu

Ako izvadite piletinu iz zamrzivača ili frižidera malo pre nego što je uvaljate u jaja, brašno i prezle, moglo bi da se dogodi da se na njoj ne pojavi hrskavi omotač.

To možete da sprečite tako što ćete pripremiti meso koje je doseglo sobnu temperaturu. Željeni komad piletine izvadite iz frižidera bar pola sata pre kuvanja ili pečenja.

Zaboravljate marinadu

Piletina će imati bolji ukus ukoliko je marinirate, a poboljšaćete ga ako ostavite meso da odstoji pola sata u mešavini maslinovog ulja, limunovog soka i začinskog bilja po želji. Piletinu takođe možete preliti jogurtom, vinom i slično.

Najbolje rezultate ćete postići ako meso ostavite u marinadi tokom noći.

Ne "odmarate“ meso nakon termičke obrade

Svaki komad mesa treba "odmoriti“ nakon termičke obrade kako bi se stabilizovali sokovi koji su se oslobodili tokom pečenja. Komad mesa najbolje bi bilo zamotati u aluminijsku foliju i pustiti da se malo ohladi tokom 50 odsto vremena od onog utrošenog na pečenje.

Na primer, ako ste pileće grudi pekli desetak minuta, sačekajte pet minuta pre sečenja i serviranja.

Izvor: punkufer.hr

Pogledajte jednostavan trik pomoću koga ćete na jednostavan način izvaditi kolač iz pleha.

Kolač neće lako da ispadne iz pleha? Ne očajavajte, a posebno ne pokušavajte da izvadite na silu jer će se raspasti.

Postoji jedan sjajan trik koji će vam pomoći u tome:

Umočite krpu u vodu (nije važno koje je temperature)
Iscedite krpu i njome obmotajte ivicu pleha
Polako ga protresite i primetićete da se kolač polako odvaja od ivice
Sada bez problema možete izvaditi kolač ili koru za tortu.

Izvor: Super žena

Salo na trbuhu najopakiji je neprijatelj dobrog izgleda ali i zdravlja. Najbrže se taloži a najsporije uklanja. Osim vežbi i promena životnih navika prvi sledeći korak u napadačkoj misiji je izbegavanje hrane koja 'hrani' salo najkritičnije zone, piše Elle. Donosimo pet najupornijih i najopasnijih uzroka stvaranja masnoća!

1.Gazirana pića

Jedna do dve čaše gaziranog pića dnevno uzrokuje do pet puta brže nakupljanje masnoća na predelu struka. Količina šećera u gaziranim pićima uzrokuje želju za hranom čime se stvara začarani krug, od ispijanja nezdravih sokova do prejedanja nepotrebnim zalogajima. Dijetalna bezakoholna pića usporavaju metabolizam i obiluju šećerima koji višak kalorija iz hrane pretvaraju u masnoće.

2. Namirnice bogate rafiniranim šećerom

Slatkiši, keks, različiti prelivi za salate i sendviče, suhomesnati proizvodi imaju malu hranjivu vrednost i prepuni su praznih kalorija koje utiču na rast nivoa glukoze u krvi. Rafinirani šećeri jedni su od najpoznatijih izvora jednostavnih ugljenih hidrata, koji podstiče telo da nakuplja masnoće u području abdomena.

3. Sir

Sir je odličan izvor kalcijuma, ali je i izvor visokog nivoa zasićenih masnoća. Čak i male količine sira mogu sadržavati polovinu preporučenog dnevnog unosa masti.

4. Alkohol

Alkoholna pića konzumirana na dnevnoj bazi itekako ostavljaju trag na obimu struka. Naime sve vrste pića namenjenih za uživanje usporavaju u telu proces sagorevanja masnoća i šećera i onemogućuju oksidaciju lipida.

5. Hrana koja sadrži previše soli

So ne sadrži kalorije, no ovaj najrasprostranjeniji začin uzrokuje nagomilavanje vode u telu, pojačava apetit i potrebu za pićima. So koju sami dodajemo u hranu možemo lako količinski regulisati ali problem je skrivena so koja se nalazi u prerađenoj hrani poput suhomesnatih proizvoda, u gotovim jelima te posebno u grickalicama.

Izvor: Stvar ukusa

Frižideri su nam danas prepuni hrane koja bi mogla da se čuva i u kredencu. Ljudi su u prošlosti čuvaki puter, jaja i soseve u ostavi, i nisu se razboljevali. Zašto onda insistiramo da te namirnice danas držimo na niskim temperaturama, pita se BBC.

Jedan britanski lanac supermarketa počeo je da drži kečap i na rafovima i u frižiderima, kako bi udovoljio svim kupcima nakon što je anketa koju su sproveli na 2.600 ispitanika pokazala da 54 odsto ljudi smatra da kečap treba držati u kredencu, a 46 odsto u frižideru. Potom se na društvenim mrežama razvila oštra debata onih koji vole rashlađen kečap i onih koji ga čuvaju na sobnoj temperaturi, navodi BBC.

Koja od dve struje je u pravu pokušali su da saznaju od istoričarke ishrane Poli Rasel koja za BBC ističe da je današnja opsednutost rashlađivanjem hrane “bizarna”. Kako kaže, mnogi popularni brendovi kečapa i ostalih soseva postojali su i pre nego što su domaćinstva u Britaniji posedovala frižider.

“Oni (sosevi) su bili potpuni spasioci za domaćice – dodavali su ukus jelima koja su bila bljutava i monotona”, objašnjava dr Rasel i ističe da njihovi nivoi kiselosti, soli i šećara pokazuju da ih je mikrobiološki potpuno bezbedno čuvati na sobnoj temperaturi, i da to važi i dan danas.

Upozorava da danas postoji povećan strah u vezi sa bezbednošću hrane, zbog čega često u frižider trpamo hranu kojoj tamo nije mesto.

BBC je napravio i listu namirnica u vezi sa kojima postoji dilema čuvati je u frižideru ili ne:

Kečap: Može da promeni ukus ili boju ukoliko ga čuvate u kredencu, ali kiselost sosa ostaće takva da je bezbedan za jelo.
Paradajz: Ukoliko ga čuvate na 5˚C to može uticati na njegov ukus time što će se smanjiti aktivnost gena koji proizvode enzime.
Banane: Trajaće duže u frižideru, ali ih prvo treba ostaviti napolju da sazru.
Jaja: Ipak je bolje držati ih u drižideru jer će tako biti na stalno istoj temperaturi.
Kuvana jela: Ostavite ih dva sata napolju da se ohlade, pa ih stavite u frižider, ali ih pojedite u roku od dva dana.
Hleb: Brže će se osušiti i postati ustajao u frižideru, ali možete da ga zamrznete.
Luk i krompir: Hladan i mračan kredenac je najbolje mesto za njih.
Puter: Držite ga u frižideru, naročito ako je nezaslanjen. Ipak, može i da opstane na sobnoj temperaturi dan ili dva.

Izvor: N1

Mislite da su plastične daske za sečenje lakše za održavanje od drvenih? Varate se.

Plastične daske pravi su rasadnici bakterija, a to je dokazalo i nekoliko različitih studija. Recimo, naučnici Univerziteta u Viskonsinu otkrili su da bakterije, uključujući i salmonelu, ne uspevaju da prežive na drvenoj dasci ostavljenoj preko noći. Međutim, na plastičnoj su naprosto bujale.

Druga studija pokazala je da su ljudi koji koriste plastične daske mnogo skloniji infekcijama.

Stare i istrošene daske takođe predstavljaju rizik od infekcija, jer se u njihovim procepima tokom vremena nakupljaju bakterije i buđ.

Međutim, plastične daske su pogodnije za seckanje sirovog mesa, jer mogu da se stave u mašinu za pranje posuđa, gde ih vrela voda steriliše. Drvene daske preporučuju se za sečenje svih ostalih namirnica.

Ipak, nema sumnje da i jedne i druge treba temeljno prati toplom vodom i deterdžentom pre pripreme hrane i dobro ih osušiti krpom ili ubrusom.

Izvor: Daily Mail

Vreme je da pregledate svoje kuhinjske elemente i proverite kojim je namirnicama istekao rok trajanja

Odvojite vreme kako biste pregledali svoje kuhinjske elemente i rešili se starih namirnica kojima više ni ne znate rok trajanja.

1. Orašasti plodovi
Vreme je da kesice s mešanim orašastim plodovima koje su već neko vreme otvorene bacite. Ali, u slučaju da orašati plodovi nisu ustajali, neka vam posluže kao zdrav izbor hrane za grickanje.

2. Ulje i sirće
Kada kuvate najčešće koristite uvek jednu ili dve vrste ulja i sirćeta, zato dobro pregledajte ostala ulja koja se ređe nađu u vašim rukama, i ako im je rok trajanja istekao, rešite ih se.

3. Sušene mahunarke
Ako već duže vreme zaobilazite sušene mahunarke koje se nalazi u kesi, sada je vreme da ih ili iskoristite i napravite ukusno jelo ili da ih bacite.

4. Začini
Već godinama u špajizu držite začine koje nikada niste upotrebili tokom kuvanja? Sada je vreme da napravite malo mesta u špajizu i ostavite samo one esencijalne začine koji su vam uvek pri ruci dok kuvate.

5. Testenina
Iskoristili ste pola pakovanja testenine za ručak koji ste napravili pre nekoliko meseci, i od tada stoji na vašoj polici. Svakako proverite datum proizvodnje, a ako testenina još uvek valja, uzmite sos koji obožavate, skuvajte preostalu testeninu i jednu opciju za ovonedeljni ručak već imate.

6. Čokolada
Najteže je oprosititi se od čokolade, ali kada je rok trajanja odavno prošao znate da je vreme. Pogotovo ako ste primetili da se omot polako mrvi i da su se bele naslage pojavile na kockicama čokolade.

7. Smeđi šećer
Kada pravite kolače, u većini recepata smeđi šećer je neophodan. No, ako ga već neko vrijeme niste koristili svakako provjerite kako izgleda jer ako je u potpunosti očvrsnuo, vrijeme je da ga se riješite.
Pogledajte i Ove namirnice imaju kraći rok trajanja nego što mislite

8. Krekeri
Znate i sami da su velike šanse da ćete morati baciti ostatak krekera koji se nalaze u već otvorenim kutijama. Nažalost, krekeri su takve namirnice koje ne mogu dugo stajati jer brzo postanu ustajale.

Izvor: Zadovoljna

Nažalost, danas je teško biti siguran u činjenicu da, samo zato što se meso nalazi u samoposlugama ili mesarama, da je prošlo "zakonske propise", da je ujedno i sveže, odnosno da nije pokvareno.

Kontrole kvaliteta jesu redovne, ali nisu detaljne te postoji puno "crnih rupa" u regulativama koje često omogućuju da se staro meso iz uvoza bez problema plasira na tržište, bez da se to smatra obmanjivanjem kupaca.

Prvi korak je svakako pogledati deklaraciju na mesu, ako se ona na njoj nalazi (u prodavnicama je obavezna za razliku od mesara). Svakako je znatno sigurnije uzeti meso domaće proizvodnje, koje je neretko skuplje, ali s dobrim razlogom - manje su šanse da je staro.

Kontrola boje i mirisa

Ovo je osnovni test koji može da otkrije da li je meso pokvareno, bez obzira na rok trajanja koji nije prošao. Na umu treba imati normalne boje mesa - meso pernatih životinja ima od plavičasto bele do žućkaste boje.

U savršenim uslovima, svinjetina treba da ima roze-sivkastu boju. Kod pregledanja piletine obratite pažnju na delove oko kosti - oni ne smeju da budu tamniji, a prsna kost bi trebalo da bude savitljiva.

Većina ljudi povezuje meso s jarkocrvenom bojom, koja nije njegova prirodna boja, već rezultat izlaganja vazduhu. Ako je mleveno meso vakuumirano, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto crvenkasta, dok tamnije boje govore o tome da je reč o starijoj životinji - premda to ne znači da je meso pokvareno.

Uopšteno, crvena boja mesa se povezuje s tim da je meso starije. Junetina je pak prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa treba da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama - dok žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija.

Ako primetite na junetini sivkaste ili crne delove - ne kupujte meso! Kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća - pa je najbolje tražiti da ga izmelju pred vama. Kod jagnjetine meso treba da bude svetloružičaste boje, po teksturi čvrsto kao i junetina.

Treba se voditi i stadardnim mirisom jagnjetine - ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili nepostojeći. U video-snimku pogledajte kako testirati svežinu mesa.

Izvor: express.hr

Sigurno u kući imate drvenu dasku, koju koristite već godinama. Služi savršeno i nemate nameru da je promenite. Ali ove činjenice nateraće vas da razmislite o svojim starim navikama.

Ovo su predmeti koje svi koristimo dugo, a koji zapravo imaju rok trajanja.

Drvene daske za seckanje hrane - zamenite svakih 12 meseci.

U njima je pronađeno 200 fekalnih bakterija više nego na dasci od WC školjke. U pukotinama između lepljenih daščica ostaci hrane ostaju zarobljeni, a u njima se razvijaju brojne bakterije.

Sunđer za pranje suđa - zamenite svake sedmice.

Drvene kašike - svakih pet godina.

Drvo je poroznije od plastike i metala pa je time i bolje mesto za razvoj bakterija, objasnio je Džon Oksvord, profesor virologije na Bartsu za Daily Mail. Ako drvene kašike popucaju ili potamne, zamenite ih i ranije.

Najčešće je u kuhinji prisutna ešerihija koli sa sirovog mesa, a može biti izrazito opasna.

Četku za WC - svakih šest meseci.

Da je prljava i od čega poprilično je očigledno. Vlažna je i pogodno mesto za razvijanje fekalnih bakterija. Zamenite je barem svakih šest meseci.

Plastične posudice - svaka tri meseca.

Izvor: Radio Sarajevo

Saznajte koji su to najčešći propusti kod čišćenja kuhinje.

Čak i ako redovno čistite svoju kuhinju, postoji verovatnoća da pravite neku od 5 najčešćih grešaka koje se mnogima događaju pri čišćenju kuhinje.

1. Preskačemo ručke i kvake
Vi i vaši ukućani nekoliko puta dnevno dodirujete ručku na frižideru, mikrotalasnoj, rerni, kvake na vratima i ručkice fioka pa ne čudi da se na njima može skupiti jako puno bakterija. Naučnom studijom pronađene su razne vrste bakterija koje mogu uzrokovati bolesti, poput Ešerihije koli na kvakama od vrata i ručkama od frižidera i mašine za sudove.

Zato, neka vam uđe u naviku čišćenje kuhinjskih kvaka i ručki koje često previdimo.

2. Ne čistimo dovoljno često rernu
Rernu ćete najlakše i najbolje očistiti tako da unutrašnjost pošpricate višenamenskim sredstvom za čišćenje i pustite da odstoji preko noći. Ujutru krpom uklonite svu prljavštinu i mrlje. Rešetke u rerni očistite tako da ih stavite u veliku kesu za smeće, pošpricajte s istim sredstvom za čišćenje i ostavite da odstoji preko noći. Iduće jutro rešetke samo isperite u vodi i sapunu i obrišite suvom krpom.
Kako biste rernu lakše održavali čistom, na dno stavite papir za jednokratnu upotrebu koji se sme koristiti u zegrejanoj rerni, a koji će zadržati sve što bi inače završilo na dnu rerne.

3. Stavljamo oštre noževe u mašinu za sudove
Oštri noževi, naročito oni s drvenim ručkama, ne bi se smeli prati u mašini za sudove jer se sa svakim pranjem nož otupljuje i previše troši. Osim toga, vaša mašina verovatno čisti puno većom snagom nego što je noževima potrebno. Zato, sve noževe, perite ručno kako bi duže trajali i bili oštri.

4. Ne čistimo temeljno deo rešetki na plinskom šporetu
Ploča šporeta jedno je od najmasnijih mesta u kuhinji. Ukoliko vaš plinski šporet ima "kapice" na rešetkama koje se mogu skidati, ne morate ih ribati do iznemoglosti. Najlakše ćete ih očistiti tako da ih zatvorite u plastičnu kesu sa zatvaračem u koju ste dodali oko 50 ml tečnog amonijaka.
Odložite kesu na papir za pečenje i pustite da odstoji preko noći i iduće jutro prebrišite sunđerom. Rešetke još uvek nisu čiste? Namočite ih u toploj vodi kojoj ste dodali deterdžent za pranje sudova koji će otopiti preostalu masnoću pa ih nakon nekoliko sati namakanja prebrišite.

5. Prvo peremo podove
Perete li ili usisavate kuhinjske podove pre nego što obrišete police i radne površine, samo zadajete sebi više posla jer će prašina i mrvice pasti na pod i opet ga zaprljati. Čistite ovim redom: prvo prebrišite police i fioke, zatim radne površine i na kraju operite pod.

Izvor: Zadovoljna

Naučnici upozoravaju da mnoge namirnice koje su zdrave i možemo da jedemo u toku dana, nisu najbolje ako ih konzumiramo na prazan stomak.

Slatkiši

Šećer povećava nivo insulina što značajno povećava pritisak na gušteraču, koja se tek "probudila". Navika konzumiranja slatkog na prazan želudac može da dovede do razvoja dijabetesa, upozoravaju lekari.

Jogurt i drugi fermentisani mlečni proizvodi

Kada pojedemo jogurt na prazan želudac, hlorovodonična kiselina, koja se stvara u želudcu, ubija bakteriju mlečne kiseline.

Sveži krastavci i drugo zeleno povrće

Sirovo povrće bogato je amino kiselinama. Međutim, ono može da izazove gorušicu, nadutost i abdominalnu bol, naročito kada se konzumira na prazan želudac.

Hladna gazirana pića

Ukoliko pijete ujutru hladna gazirana pića to može da ošteti sluzokožu i smanji dotok krvi želuca. Posledica toga je da se hrana vari sporije.

Izvor: N1

U poslednjih nekoliko dana policija širom sveta zaplenila je tri tone lažnog pirinča, od kojeg većina dolazi iz Laosa.

Reč je o pirinču sa polica kineskih dućana, tačnije o skupoj sorti pirinča “vučang” koja je napravljena od plastike.

Reč je o mešavini krompirovog brašna, sintetičke smole i najlona, a u smesu se dodaje aroma kako bi imala ukus pravog pirinča.

Kako biste bili sigurni da pirinač koji ste kupili nije lažan, postoji nekoliko jednostavnih metoda pomoću kojih možete to da proverite.

Test s vodom

U čašu vode sipajte kašiku sirovog pirinča. Ako potone, jestiv je, ako pluta na površini - nije.

Test s vatrom

Zapalite malo pirinča šibicom. Ako osetite karakterističan miris paljene plastike, to je znak da nije za upotrebu.

Avan

Još jedna metoda kojom možete da proverite kvalitet pirinča je da ga stavite u avan i usitnite. Ako je prah beo, pirinač je dobar, ako je žućkast - bacite ga.

Test s plesni

Stavite pirinač u posudu, hermetički je zatvorite i ostavite na toplom mestu. Ako je reč o pravom pirinču, za nekoliko dana ćete primetiti pojavu plesni. Ako se plesan ne pojavi, znači da nešto nije u redu.

Izvor: express.hr

Iako je najbolji način da izbegnete mamurluk taj da uopšte ne pijete, s obzirom na to da se bliže praznici, navodimo nekoliko efikasnih načina kako da se brzo otarasite mamurluka.

Alkohol je diuretik, zbog kog se gubi određena količina tečnosti, a to izaziva mamurluk. Glavobolja se javlja kada vaše telo pokušava da nadoknadi tečnost sužavanjem krvnih sudova, što ograničava dotok kiseonika u mozak.

Mozak to pokušava da kompenzuje proširenjem krvnih sudova, što izaziva oticanje.

Popijte dosta vode. Vašem telu je tada potrebna rehidratacija kako bi moglo da se nosi sa simptomima mamurluka. Najbolje je da to uradite pre nego što odete na spavanje, ali, u slučaju da niste u stanju da to uradite tada, možete i ujutru. Obična voda i mineralna su najbolje.

Bolje popijte paracetamol nego aspirin. Aspirin može da izazove stomačne tegobe, da pojača vrtoglavicu i mučninu, dok će paracetamol da umanji mučninu i grčenje mišića, bez propratnih neželjenih efekata.

Jedite slatku hranu i uzmite antacid. Čokolada, krofne i gazirana pića vam zapravo mogu pomoći da se osećate bolje. Antacid popijte pre nego što počnete da jedete, kako biste sprečili da vam se sve “vrati“.

Sačekajte najmanje 48 sati pre nego što se opet odlučite na alkoholno piće. Vašem telu je potreban oporavak.

Izvor: metro.co.uk

Ponekad je teško pronaći dobar komad mesa, pogotovo u velikim tržnim centrima.

Evo nekoliko saveta koji mogu biti važni u potrazi za kvalitetnim mesom, piše Atrijum.

Mleveno meso

Najsigurnija opcija je ona kada ga mesar melje pred vama. Sve drugo je nesigurno, tim više što meso jednom kad se usitni, ne može dugo da stoji, pa treba da se potroši za jedan, maksimalno dva dana.

Biftek

Ovaj najkvalitetniji komad junećeg ili goveđeg mesa, koji se, više ili manje pečen, priprema na žaru, pre svega mora biti svetlije boje i pun čvrstine. Ako je sive boje i pun vode, najverojatnije je bio smrznut.

Teleća džigerica

Ovo je poslastica koju građani rado kupuju, a ako je vidite u mesari, znači da je i ostalo meso sveže. Džigerica se prodaje i konzumira sveža, pa se ne preporučuje zamrzavanje. Ako je zdrava, onda je čvrsta i krvava, a ako nije, po neprijatnom mirisu sve će vam biti jasno.

Juneća plećka

Ako je zdrava i sveža, u oči će vam odmah upasti zdrava, crvena, lepa boja mesa i čvrsta tekstura. Primetite li primese sive ili crne boje, moguće da nije baš sveža..

Piletina

Piletina mora biti normalnog mirisa, svetle boje, a ne sme biti tamna oko kostiju i mlohava, jer to znači da je stara. Što se tiče ćurećeg mesa, obratite pažnju da su krila i prsa nežno roze boje, i da je batak malo tamniji, što je sasvim normalno i ne znači da meso nije sveže. Zelenkasta boja ćurećeg mesa znači da je meso staro.

Izvor: Radio Sarajevo

Decenijama smo dobijali oprečne informacije o tome kakvu hranu treba da jedemo da bismo bili zdravi, ali nova knjiga savetuje da treba da zaboravimo na sve gastronomske trendove i da se hranimo kao naši preci.

U knjizi “100 miliona godina hrane: Šta su jeli naši preci i zašto je to važno danas”, autor Stiven Li otkriva da mi zapravo ne unosimo mnogo više kalorija u odnosu na naše pretke.

Međutim, pomalo smo razmaženi izobiljem hrane, zbog čega smo skloniji hroničnim bolestima i alergijama.

Lijeva porodica poticala je iz Vijetnama, ali su se njegovi roditelji preselili u Otavu u Kanadi šezdesetih godina.

Završavao je svoj doktorat iz medicine na Univerzitetu u Kaliforniji kada je otkrio da se rak dojke, od kog je njegova 66-godišnja majka obolela nekoliko godina ranije, proširio na njena pluća. Umrla je tri meseca kasnije i samo dve godine posle svoje majke, koja je doživela 92. godinu života.

Lijevi roditelji uglavnom su usvajali trendove u hrani, dok su njegovi deda i baba, koji nikad nisu naučili da čitaju engleski, nastavili da se hrane na tradicionalan način.

Kao biološki antropolog, započeo je istraživanje o povezanosti ishrane predaka i bolesti povezanih s hranom.

“Neka moja preliminarna istraživanja pokazala su da su Azijati koji su migrirali u Severnu Ameriku i Evropu češće obolevali od raka dojke i prostate”, kaže Li.

Odlučio je da sazna razlog.

On smatra da ljudi treba da se hrane u skladu sa svojom genetskom i kulturološkom istorijom i da je najbolje što možemo da učinimo za svoje zdravlje - da jedemo prema starim kuvarima koji su prenošeni s kolena na koleno.

Takođe, on smatra da društvo stavlja preveliki akcenat na voće i povrće, jer naša tela nisu navikla na velike količine fruktoze koje unose oni koji svakodnevno cede velike količine prirodnih sokova.

Iako Li nije nutricionista, on tvrdi da je sasvim u redu ako se vaša ishrana zasniva na mesu i krompirićima, naravno, ako su tako jeli i vaši baka i deka.

Izvor: B92

Loše odlaganje voća i povrća je najpogubnije - jer znači bacanje novca. Ako se namirnice ne čuvaju na adekvatan način, one vrlo brzo propadaju i trule.

Dobro znamo da se jabuke moraju držati odvojeno od drugog voća jer su osetljive, ali i da jedna trula jabuka može da "zarazi" celu činiju ili kesu.

Zanimljivo je da jabuka u sazrevanju može da uništi "brdo" lubenica ako su skladištene na istom mestu. Međutim, jabuka nije jedina koja nanosi štetu drugom voću.

U tu "opasnu" grupu još spadaju kruške, kajsije, breskve, šljive, banane, kivi i mango. Sve navedeno voće ispušta visoku koncentraciju etilena i time utiče na boju i sočnost, a time na kraju i na kvalitet voća u njihovoj blizini.

Što se povrća tiče, na etilen su osetljivi krompir, grašak, zelena salata, šargarepa, špargla i brukoli.

Krompir je posebno osetljiv pa njega treba čuvati da hladnom i tamnom mestu, daleko od svog voća i "štetnog" povrća, a kako bi se sprečilo njegovo klijanje.

Kada je u pitanju propadanje, najotporniji plodovi su višnje i borovnice.

Izvor: HR.N1

Fitopatogene gljive iz roda Botrytis napadaju crni luk kako u polju tako i u skladištima i prouzrukuju truljenje glavica

Fitopatogene gljive iz roda Botrytis napadaju crni luk kako u polju tako i u skladištima i prouzrukuju truljenje glavica. Patogen prezimljava u zemljištu, otuda je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera.

Botrytis allii je uzročnik truljenja glavica u polju koje se nastavlja i kasnije, tokom skladištenja. Često se ova vrsta u polju razvija u latentnom obliku (bez vidljivih posledica), a trulež se jače razvija u skladištima nakon mesec dana čuvanja luka. Simptomi truleži javljaju se prvo na vratu lukovice. Patogen zatim prodire u unutrašnjost, zbog čega ovojne ljuspe poprimaju tamniju boju, a između njih se formira beličasta micelija sa konidijama. Ovakve lukovice su podložne bakterijskoj vlažnoj truleži. Ovaj patogen može izazvati simptome na listu koji su u vidu sitnih belih pega sa udubljenjima slamaste boje.

Takođe, Botrytis cinerea izaziva trulež glavica, slično kao prethodni patogen. Botrytis squamosa za razliku od svojih srodnika prouzrokovač je paleži lista. Simptomi oboljenja se manifestuju u vidu beličastih pega s oreolom svetlo- zelene boje. Slične simptome mogu izazvati tripsi ili neki herbicidi, ali bez prisustva oreola. Pri povoljnim uslovima pege se šire, listovi nekrotiraju i izumiru. Sa zaraženih lukovica parazit dospeva u skladište, a ako se zaraza ne otkrije pravovremeno - trulež će se proširiti i na zdrave lukovice.

U zaštiti od ovih patogena najvažnija je upotreba zdravog semena, odnosno sadnog materijala. Preporučuje se trogodišnji plodored, uklanjanje ovojnih ljuspi prilikom vađenja luka i prosušivanje lukovica pre unošenja u skladište. Pri pojavi simptoma na listu , treba primeniti neki od preparata iz grupe „botriticida“ kao što su teldor, svič, ronilan... Ako je u pitanju plastenička proizvodnja mladog luka, prskanje izostaje zbog duže karence preparata.

Izvor: Večernje novosti

Ovih pet saveta će vam pomoći da usavršite svima omiljeni doručak i večeru- hrskave i sočne prženice

Recept za prženice je jednostavan, ali kao po običaju najlakši recepti imaju neki dodatan trik, caku ili tajnu koju svaka iskusna domaćica primenjuje, kako bi najfiniji specijaliteti bili još fantastičniji.

Ako pravite prženice, obratite pažnju na ovih pet grešaka. Ispravite ih i videćete da će one biti još slasnije!

1. Birate pogrešan hleb

Izbegavajte tanko sečene hlebove, jer će se lako raspasti kad ih umočite u izmućena jaja, odnosno smesu. Ovakvi hlebovi obično imaju dosta vazduha u sebi i rupe pa nije toliko zgodan za prženice.

Najbolje birajte deblje sečene parčiće i hleb koji je star dva dana.

2. Mleko

Ključ za hrskave i u isto vreme mekane i sočne prženice, ili francuski tost, leži u punomasnom mleku! Ako ste ipak skloni ekperimetisanju i želite omiljeni desert “frenč tost”umočite hleb u pavlaku za kuvanje ili slatku pavlaku.

3. Ne mešate dovoljno smesu

Verovatno vam se dešavalo da imate ostatke skuvanog belanceta na krajevima. Greška je u tome što niste dovoljno umutili jaje sa mlekom, odnosno niste dovoljno dobro sjedinili sve sastojke u koje kasnije umačete hleb. Sve što je potrebno jeste malo više uložene snage i koji sekund dužeg mućenja i odličan ukus je zagarantovan.

4. Ne držite dovoljno dugo hleb u smesi

Čim izaberete odgovarajući hleb, umutite željenu smesu, pustite da parče hleba upije fil, a to znači da ga minimum 5 do 10 minuta ostavite u činiji da se dovoljno “napije” smese.

5. Pržite na visokoj temperaturi

Za postizanje zlatno-žute korice potrebno je prženje na visokoj temperaturi, ali i tu morate da budete zaista oprezni. Prevremeno formiranje hrskave korice zbog previsoke temperature ostaviće neispečenu sredinu, pa će zbog toga prženice biti gnjecave. Da biste to sprečili, pustite da se tiganj zagreje na srednje jakoj vatri koju održavajte tokom celog procesa.

Dodatan trik leži u brisanju tiganja od mrvica i viška smese pre stavljanja novog parčeta hleba.

Izvor: Stvar ukusa