Iako možda izgleda kao meso koje je najlakše za spremanje, napraviti ukusna pileća prsa može se graničiti sa umetnošću. To ne znači da ih morate spremati na neki novi način – naprotiv i dalje su dovoljni samo so i biber. Ali evo nekoliko saveta kako da dobiju savršenu zlatnu boju.

1. Posolite i pobiberite obe strane.

2. Prekrijte dno tiganja maslinovim uljem (oko 3 kašičice). Ulje mora biti ravnomerno raspoređeno kako piletina ne bi zagorela. Zagrejte ringlu na srednjoj temperaturi dok ne bude spremno za pečenje.

3. Ubacite piletinu i šest do sedam minuta pecite samo jednu stranu. Nemojte je ni pomerati jer se u tom slučaju neće napraviti valjana krckava korica.

4. Okrenite je na drugu stranu i pecite još šest do sedam minuta. Ono što je zapravo najvažnije u celom procesu jeste da poštujete vreme pečenja obe strane, ali i temperaturu koja mora biti 74 stepena.

5. Ostavite da se malo ohladi i poslužite.

Izvor: B92

Ukoliko imate naviku da bacate sir čim se na njemu pojave prvi tragovi buđi, možda ste protraćili savršeno jestivu hranu, kažu stručnjaci.

Koliko dugo smete da držite sir u frižideru zavisi pretežno od vrste sira, prenosi Independent.

Neotvoreno pakovanje tvrdih sireva poput parmezana i čedara možete da čuvate dva do četiri meseca u frižideru, odnosno osam meseci u zamrzivaču, piše "Tejsting tejbl". Jednom kada načnete ambalažu, trebalo bi pojesti ovu ukusnu namirnicu u roku od šest nedelja.

Ukoliko primetite da se na površini tvrdih sireva pojavila buđ, to ne znači da ih treba baciti, kaže doktor Alisa Hoking za ABC.net. Jednostavno odstranite površinski sloj sira i on će ponovo biti bezbedan za upotrebu.

Grijer, gauda i drugi polutvrdi sirevi mogu da izdrže dve do tri nedelje u frižideru nakon otvaranja, odnosno dva meseca ukoliko je pakovanje neotvoreno.

Meki sirevi sadrže najveću količinu vlage, pa im je i rok trajanja najkraći. Zato bi trebalo da ih pojedete u roku od dve nedelje nakon otvaranja. To se odnosi na sireve poput brija, fete i kamemebera.

Ukoliko ste primetili da se neki od mekih sireva ubuđao ili da ne miriše kako treba, najbezbednije bi bilo da ga ipak bacite, s obzirom na to da se buđ najbrže stvara u ovoj vrsti namirnice.

Izvor: B92

Nutricionisti i vegetarijanci dugo su smatrali soju zdravim izvorom proteina, ali prevelika količina te namirnice zapravo može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, smatraju stručnjaci.

Soja sadrži 40 posto proteina, 20 posto masti i 7 posto ugljenih hidrata, a ostatak je voda. Ne sadrži holesterol, zbog čega je dobra opcija za ljude koji žele da smanje njegov unos.

No postoji i negativna strana. Soja sadrži fitinsku kiselinu, takozvani anti-nutrijent.

"On veže minerale u telu i time sprečava njihovu apsorpciju", tvrdi nemačka nutricionistkinja Brigite Ahrens.

Ova mahunarka sadrži i neke stvari koje mogu biti uzrok probavnih smetnji, zbog čega stručnjaci smatraju da nije dobra namirnica za odojčad ili malu decu.

Kao i druge mahunarke, i soja sadrži purin. On se razlaže u urinsku kiselinu i izbacuje iz tela, ali neki ljudi, poput onih koji pate od gihta, s tim imaju problema.

"Urinska kiselina može se nataložiti u zglobovima u obliku kristala i time pogoršati tegobe gihta", ističe gastroenterološkinja Astrid Konrad iz Minhena, koja savetuje one s tom bolešću da izbegavaju soju.

Normalni, zdravi ljudi mogu konzumirati do 25 grama sojinog proteina dnevno, što je oko 75 grama soje. Njene semenke najbolje je konzumirati fermentirane u proizvodima poput soja-sosa i tempeha, tradicionalnog jela iz Indonezije.

Miso, tradicionalni japanski začin na bazi soje koji dolazi u obliku paste, još je jedan od fermentiranih sojinih proizvoda. Semenke se za konzumaciju mogu pripremiti i kod kuće takošto će se natopiti preko noći.

Konzumacija soje ima još jednu negativnu stranu. Ekolozi su sve zabrinutiji krčenjem južnoameričkih prašuma radi uzgoja soje. Uprkos tome, većina soje koja se uzgaja u Južnoj Americi zapravo je namenjena za stočnu hranu.

Izvor: N1

Sezona lubenica uveliko je stigla, a večito pitanje za sve ljubitelje je kako izabrati onu savršenu? Iako je kupovina lubenice najčešće lutrija, nekoliko pokazatelja vam može pomoći da izaberete najslađu.

Sajt "Bright side" navodi nekoliko jednostavnih načina da izaberetu uvek najslađu lubenicu:

1. Mračna strana lubenice
Svaka lubenica ima svoju "nesunčanu" stranu, odnosno mesto koje je dodirivala zemlju dok je rasla. Što je tamniji i žući taj deo kore lubenice to je veća verovatnoća da će lubenica da bude slatka i zrela.

2. Šare
Birate savršenu lubenicu? Greška. Baš one koje imaju braonkaste šarice po sebi su najslađe, navodi sajt "Bright side". Te šare nastaju od toga što su pčele više puta posećivale oprašeni cvet lubenice.

3. Dečak ili devojčica?
Lubenice koje su izdužene su dečaci, i one su vodenastije. Ukoliko volite da vaša lubenica bude veoma slatka, teba da birate okrugle lubenice, koje se zovu "devojčice".

4. Zlatna sredina
Lubenica ne bi trebalo da bude prevelika, a ni previše mala ako želite da bude slatka. Takođe, trebalo da bi da deluje "teško" za svoju veličinu, odnosno kada je podignete da se iznenadite koliko je zapravo teška.

5. Peteljka
Suva peteljka govori da je lubenica zrela. Ako je peteljka zelena, to znači da je prerano ubrana i da verovatno nije dovoljno slatka.

Izvor: N1

Tokom letnjih meseci je potreban pojačan oprez kada je reč o hrani. Zbog visokih temperatura dolazi do pojačanog množenja bakterija, zbog čega se hrana brže kvari, pa je veća i opasnost od trovanja.

Da biste sprečili širenje bakterija i trovanje hranom, obratite pažnju na sledećih nekoliko mera predostrožnosti:

1. Detaljno čišćenje

Ako je frižider prenatrpan, ometa se cirkulacija hladnog vazduha i stvara idealno okrućenje za razvoj raznih bakterija. Ujedno ćete teže primetiti ostatke hrane ili namirnice kojima je istekao rok, čime rizikujete i razvoj opasnih bakterija u svežim namirnicama kao što su salmonela ili ešerihija koli. Zato je važno da frižider bude čist, a hrana pravilno raspoređena.

Unutrašnjost frižidera temeljno operite toplom vodom i sapunicom ili pastom od sode bikarbone i vode, a pregrade možete detaljno da izribate starom četkicom za zube kako biste bili sigurni da ste uklonili ostatke hrane i bakterije.

2. Pazite kako skladištite hranu

Naročitu pažnju trebalo bi obratiti na skladištenje hrane, pogotovo mesa i jaja koji su najčešći nosioci salmonele. Sirovo meso držite u posebnoj kesi, odvojeno od ostalih namirnica kako sokovi ne bi kapali na drugu hranu. Jaja i mleko nikako nemojte da držite u vratima frižidera, već ih smestite na treću policu, gde je temperatura uvek ista.

Povrće držite u posebnoj fioci na dnu frižidera. Nemojte ga prati pre konzumiranja jer će na taj način brže istruliti. Povrće nikada nemojte da držite zajedno s voćem koje otpušta gas etilen. Zbog njega voće poput banana ranije sazri, a ako se tu nađe i povrće, takođe će brže propasti.

3. Obratite pažnju na rukovanje mesom

Stručnjaci upozoravaju da živinsko meso nikada ne bi trebalo da ispirete vodom jer se na taj način kampilobakterija preko kapljica vode prenosi s mesa na ruke, radne površine, krpe, odeću i pribor za kuvanje.

Ovo je zapravo samo još jedan dokaz da nakon pripreme mesa morate vrlo detaljno da operete sve što je bilo u dodiru s njim, počevši od sudopere, pribora, daske za sečenje, do krpa kojima ste brisali površine.

Osim pribora, daske za sečenje su možda i najopasniji prenosnici bakterija. Bakterije mogu lako da se zadrže u zasečenim delovima daske, pa je obavezno detaljno pranje. Takođe bi bilo najbolje da u kuhinji imate odvojene daske za sečenje, jednu za povrće, a drugu za meso.

Ako meso ne planirate da kuvate dan-dva nakon kupnje, zamrznite ga, a nakon termičke obrade ga držite u frižideru maksimalno četiri dana.

Zaleđeno meso nikada nemojte da odmrzavate na sobnoj temperaturi jer tada postoje najveće šanse da da dođe do prenamnožavanja bakterija, a pojedina istraživanja su pokazala da je meso najbolje otapati potopljeno u hladnu vodu. Nakon toga ga obavezno osušite papirnim ubrusom i dobro operite ruke i dasku za sečenje.

4. Ne rizikujte s namirnicama bez roka trajanja

Određeno voće koje ima mekšu koru, poput avokada ili jagoda, potrebno je iskoristiti u periodu od dva dana, a voće s tvrđom korom obično traje do nedelju dana.

Mesne prerađevine poput svežih kobasica treba iskoristiti u roku tri dana, a slanina može da traje nedelju dana. Suhomesnati proizvodi imaju nešto duži rok trajanja, ali je i njih potrebno čuvati u posebnim plastičnim kutijama ili ih zasebno umotati u papir ili foliju.

Ribu i morske plodove je preporučljivo iskoristiti istog ili narednog dana, a jedina riblja namirnica koja može duže da potraje je dimljeni losos, kojeg u frižideru možete da držite do dve nedelje.

5. Ostaci hrane mogu da budu varljivi

Svu hranu od testa poput pica ili savijača možete da čuvate u frižideru do tri ili četiri dana, a ukoliko sadrže ribu ili meso, pojedite ih u roku od dva dana. Pazite da ih dobro umotate, a zagrevanje pre konzumiranja se ne preporučuje.

Supe i variva često skuvamo u većoj količini, pa redovno završe u frižideru. Kada se ohladi, sipajte jelo u posudu koju ćete zatvoriti.

Pečenu piletinu ili svinjske kotlete možete u frižideru da čuvate tri do četiri dana. Da biste bili sigurni da se neće pokvariti, meso stavite u frižider dva sata nakon termičke obrade. Meso je moguće i smrznuti, ali mnogi ne vole tu opciju jer jelo gubi na ukusu nakon smrzavanja.

Razne salate nikako nije dobro staviti u zamrzivač, a u frižideru nije dobro držati ih duže od tri dana. Sve salate koje sadrže testeninu, tunjevinu, jaja, piletinu, šunku i slične namirnice, u možete da čuvate maksimalno tri do pet dana.

Izvor: B92

Tokom leta kada vladaju visoke temperature, treba biti na oprezu prilikom kupovine i obrade namirnica.

Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa čak i do smrti.

U povoljnim uslovima iz jedne bakterije može se, za samo sedam sati, razviti preko 2.000.000 bakterija.

Vodite računa o sledećem:

Prilikom kupovine namirnica treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i adekvatnom čuvanju.
Lako kvarljive proizvode treba kupovati samo u radnjama gde se ovi proizvodi drže u rashladnim uređajima. Obavezno pogledati datum proizvodnje i rok upotrebe. Ako se kupuje na pijacama, proizvode od mleka (sir, kajmak) kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje - nikako na tezgama. Ovo se odnosi i na živinsko i ostala mesa.
Obratiti pažnju na izgled namirnica (npr. meso - boja karakteristična za vrstu mesa, miris, konzistencija - elastično na pritisak; sladoled ne sme biti deformisan...)
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve i dr.). Koristiti ribu i meso sa manje masnoće. Koristiti što manje masnoće u pripremi hrane. Izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu.
Pošto je leto i sezona godišnjih odmora, za put pripremiti male sokove koji se popiju odmah po otvaranju, ručni frižider za transport mesa ili odustati od transporta svežeg mesa i umesto toga se odlučiti za neki trajni suhomesnati proizvod.
Priprema i čuvanje

Adekvatno pranje: Pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode treba temeljno oprati svaki list lisnatog povrća ponaosob, kupusa, pre i nakon sečenja, krastavac pre i posle guljenja, jagode - prvo zajedno, a zatim svaku pojedinačno...

Priprema: Voditi računa da se namirnica spremna za korišćenje (npr. termički obrađeno meso ili suhomesnati proizvod) ne obrađuje na istoj radnoj površini kao i sirova namirnica (sirovo meso).

Dobra termička obrada: Većina namirnica, posebno meso i jaja moraju biti dobro termički obrađeni. To znači da meso ne sme biti vidljivo ružičasto u sredini, a sokovi koje otpušta moraju biti čisti. Ako kuvate u mikrotalasnoj rerni, po mogućstvu isecite hranu na komade iste veličine ili stavite veće i deblje komade bliže spoljnjem delu posude.

Čuvanje u rashladnim uređajima: Nakon pripreme, što pre poslužite hranu. Ukoliko se ne služi odmah, što pre je rashladiti i do serviranja čuvati u frižideru. Kuvanu hranu u frižideru možete čuvati najduže pet dana. Ako želite duže da je čuvate, zamrznite je odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko, iako je sterilno, mora se čuvati u frižideru. Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držati na nižim policama u odnosu na kuvanu.

Često pranje ruku: Imajte u vidu da se hrana najčešće zagadi prljavim rukama.

Uz to:

Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
Ne pripremajte kremove, sladolede i majonez od nekuvanih jaja.
Zaštitite hranu od pristupa insekata i glodara

Izvor: B92

Većina ljudi sprema brokoli tako što ga kuva. Međutim, tako se uništavaju svi vredni nutrijenti iz tog povrća - vitamini B grupe i vitamin C. Čak i glukozinolati, za koje naučnici veruju da mogu da se bore protiv kancerogenih ćelija, razlažu se prilikom kuvanja u vodi.

Daleko bolji način za pripremu brokolija je kuvanje na pari. Ne treba vam čak ni posebno posuđe: dovoljno je da jednu manju činiju stavite iznad šerpe sa ključalom vodom i poklopite na nekoliko minuta.

Takođe, brokoli možete spremiti i u mikrotalasnoj, tako da očuva sva lekovita svojstva. Dovoljno je da napunite činiju brokolijem, dodate jednu kašiku vode i poklopite tanjirom. Zagrejte ga u mikrotalasnoj na nekoliko minuta i uživajte!

Studija iz novembra 2015. procenjivala je različite metode kuvanja povrća, uključujući i brokoli i zaključila da je spremanje na pari najbolji način da se očuvaju njegovi nutrijenti.

Izvor: B92

Ovaj trik ne traži ni vremena ni truda, a garantuje savršeno jaje na oko.

I ne samo da ne traži vreme, zapravo vam ga i štedi jer ne morate da stojite pored tiganja i čekate trenutak da prevrnete jaje, već umesto toga možete da radite nešto drugo.

A sve što treba da uradite jeste da jaje ubacite u tiganj. Sačekajte oko dva minuta, dok se donja strana ne proprži. Onda sipajte otprilike kašiku vode i odmah poklopite tiganj. Para će skuvati jaje na vrhu i za par minuta biće savršeno.

Izvor: Blic Žena

Ako želite lepu smeđu koricu na pečenju, meso pre pečenja obrišite papirnatim ubrusom kako bi uklonili dodatnu vlažnost. Ovo je samo jedan od trikova koji vas pretvaraju u odličnog kuvara.

1. Namočite crveni luk u hladnu vodu kako biste smanjili njegovu ljutinu. Ovaj trik iskoristite kada pripremate salatu ili neko drugo jelo koje zahteva sveže komadiće luka.

2. Uvek zalivajte supom, a ne običnom vodom i tako unapredite ukus svim jelima koje pripremate.

3. Dodajte prstohvat soli u bilo koju poslasticu sa čokoladom i tako naglasite ukus ove tamne namirnice.

4. Želite li svoje kubanje da dovedete na viši nivo, počnite da se sužite balzamiko sirćem. On se posebno dobro slaže s jagodama, pečenim povrćem i rezancima. Ne samo da je ukusan, već je i zdrav.

5. Ako želite lepu smeđu koricu na pečenju, meso pre pečenja obrišite papirnim ubrusima kako bi uklonili dodatnu vlažnost. Uvek meso stavljajte na vruć tiganj, i uvek osigurajte dovoljno mesta za termičku obradu na vrućoj podlozi. Nemojte preterivati s količinom mesa u tiganju.

6. Ulijte malo votke u testo za pitu, i tako ga učinite ekstra ‘pahuljastim’. Testo će vam bolje ispasti ako prilikom mešanja koristite hladne komadiće putera.

7. Želite li da vam kajgana bude rastresita i ukusna? Ubacite u njih nešto kukuruznog skroba koji ih sprečava da se jaja previše ispeku.

8. Ako nemate vremena za polaganu termičku obradu mesa ili dugu marinadu, sveže meso možete omekšati i s malo sode bikarbone. Snažan ukus sode u brzopoteznoj marinadi "kamuflirajte" s malo limunovog soka.

9. Održavajte kuhinjske noževe na pravilan način, pa će vam duže trajati, a jela će biti bolja. Nemojte ih previše namakati u vodi, perite ih ručno, a držite ih u drvenom stalku koji ih najmanje "troši".

10. Uskladite temperaturu hrane koju služite s tanjirima na koje ih stavljate. Topla jela poslužite na tanjuru koje ste na pet minuta zagrejali u peći na 200 stepeni, a dezerte na tanjirima koje ste dvadesetak minuta držali u zamrzivaču.

Izvor: b92

Zbog ovoga jagode više nisu toliko zdrave

Svi znamo da je voće jedna od najzdravijih namirnica na svetu, ali ponekad čak i tu najzdraviju namirnicu uspemo uništiti i pretvoriti u ne baš tako zdrav obrok.

Naime, koliko ste puta jeli jagode i dodali im šećer? Mnogo puta. E, pa time ste im dodali i nepotrebne kalorije i zbog toga su prestale biti jedna od najzdravijih namirnica na svetu. I nakon toga više ne mogu do izražaja doći sve pozitivne strane i koristi koje voće ima na naše zdravlje.

Svaka kašičica šećera dodatnih je 16 kalorija, i to možda ne zvuči mnogo, ali neki ljudi ne dodaju tek samo kašičicu, već nekoliko njih, pa čak i nekoliko većih kašika. I to je ogromna greška.

Jer, voće samo po sebi sadrži dovoljno šećera fruktoze, a ako mu još dodamo rafinisani šećer, to će za naš organizam biti preveliki šok.
Zato sedeći put izbegnite ovaj "dodatak" i jedite voće u njegovoj najprirodnijoj i najukusnijoj formi.

Izvor: Stvar ukusa

Bilo da želite da napravite ukrase od čokolade ili da prelijete poslastice, veoma je važno da čokoladu otopite na pravilan način.

Topljena čokolada je osnosvni sastojak mnogih poslastica i koristi se kao dodatak raznim filovima, ali i kao dekoracija. Predstavljamo vam dva osnovna načina za topljenje čokolade.

Kuvanje na pari

Najosnovniji način topljenja čokolade je kuvanjem na pari. Naime, potrebno je da u šerpicu sipate malo vode, stavite na umerenu vatru i preko šerpice stavite posudu sa komadićima čokolade. Veoma je važno da posuda sa čokoladom ne dodiruje vodu, ali i da voda ne vri već struji na umerenoj temperaturi. Takođe, u toku ovog postupka je neophodno stalno mešanje čokolade kako bi se ravnomerno otopila.

Topljenje u mikrotalasnoj rerni

Čokoladu možete otopiti i u mikrotalasnoj rerni. Važno da čokoladu izlomite na manje delove i stavite u posudu koja se može zagrevati u mikrotalasnoj rerni. Podesite kuhinjski aparat na najmanju jačinu i stavite posudu sa čokoladom. Neka se zagreva oko 30 sekundi, zatim izvadite posudu i dobro promešajte čokoladu, a nakon toga je ponovo zagrevajte, takođe na najmanjoj jačini, ovog puta samo 10-15 sekundi. Posle zagrevanja ponovo promešajte čokoladu. Veoma je važno da čokoladu topite na najmanjoj jačini kako ne bi izgorela.

Imajte u vidu da se tamna, odnosno čokolada za kuvanje lakše topi od čokoladne. Takođe, ukoliko se plašite da će vam čokolada izgoreti, najbolje je da prve pokušaje napravite sa jeftinijom čokoladom dok se ne uvežbate.

Izvor: Stvar ukusa

Neke činjenice o mlevenom mesu trebalo bi znati, budući da mogu ozbiljno narušiti zdravstveno stanje.

Nepravilno rukovanje svežim mesom može imati ozbiljnije posledice na naše zdravlje zbog bakterija. Poznato je tako da ga uvek treba dobro omotati pre spremanja u zamrzivač kako njegovi sokovi slučajno ne bi kapali po ostaloj hrani, da je važno iskoristiti ga u iduća dva do tri dana, a jednako je bitno detaljno oprati sav pribor koji koristimo prilikom pripreme dok je još sirovo kako se ne bi prenosile bakterije.

I dok stručnjaci kažu da neke vrste mesa poput piletine nije dobro prati pre pripreme jer tako širimo bakterije, a nećemo ih ubiti dok ga termički ne obradimo, treba znati da posebna pravila važe i za mleveno meso.

1. Mleveno meso nikada ne bismo trebali zamrzavati u originalnom pakovanju odnosno posudi presvučenoj prozirnom folijom. Ona je pretanka da bi ga prilikom zamrzavanja zaštitila od isušivanja. Stoga, meso treba umotati u foliju i zatim staviti u kesu za zamrzavanje kako bi što bolje bilo zaštićeno.

2. Nadalje, nije preporučljivo odmrzavati ga u mikrotalasnoj jer će se spoljni sloj doslovno skuvati dok se odledi onaj u sredini. Možda je bolje držati se klasične metode, odnosno uroniti ga u hladnu vodu i čekati.

3. Prilikom pripreme mesa u tiganju takođe se ne preporučuje da ga stavljate na nezagrejanu površinu jer će se zalepiti za dno iako u njemu ima masnoće. Radije zagrejte kašičicu ulja i zatim stavite meso pa pripremajte dalje onako kako ste zamislili.

Izvor: tportal.hr

Evo trikova za efikasno uklanjanje zapeklih ostataka.

Čak i najiskusnijim domaćicama se desi da im ponekad zagori hrana i ostavi uporne zapekle mrlje koje je, bar naizgled nemoguće ukloniti. Bez obzira da li je u pitanju zagorelo mleko, sosovi ili druga hrana, predstavljamo vam dva načina za efikasno čišćenje zagorelih šerpi.

U zagoreloj šerpi skuvati tri prsta vode u kojoj je rastvoreno malo praška za pecivo – i zagoreli deo na dnu šerpe skinuće se veoma lako. Kod šerpi koje su mnogo zagorele stavlja se i malo deterdženta i dobro se istrlja žicom za ribanje posuđa.

Za drugi način čišćenja šerpi će vam biti potrebno tri kašike sirćeta, kašika sode bikarbone i dve šoljice vode. U šerpu sipajte vodu i dodajte sirće. Zatim stavite na ringlu i pustite da proključa. Šerpu sklonite sa ringle i stavite u nju sodu bikarbonu. Ispraznite šerpu i oribajte je grubom stranom sunđera. Ako je mrlja uporna, koristite i žicu za ribanje, a možete dodati još malo sode bikarbone.

Primenom ovih saveta ćete uštedeti vreme pranja posuđa, a zagorele šerpe vam više neće predstavljati noćnu moru.

Izvor: Stvar ukusa

Koja je razlika između začina i začinskog bilja? Zbog čega treba pažljivo dozirati začine? Koji je začin najskuplji na svetu? Istražite mirise i ukuse začina!

Svestranija upotreba začina počinje krajem 13. veka, zahvaljujući čuvenom Putu svile. Vekovima su bili najvažnija i vrlo unosna roba koja se iz Azije izvozila u Evropu, a služili su i kao platežno sredstvo. Azijski začini su u Evropi bili poznati pre nego što su Evropljani bili poznati u Aziji. Ekspanzija na evropski kontinent počela je sa Kolumbovim otkrićem Amerike.

Ruzmarin za pamćenje i miran san

U antičkoj Grčkoj studenti su verovali da će stavljanjem grančice ruzmarina u kosu poboljšati svoje pamćenje, pa su stoga nosili vence ruzmarina tokom učenja za ispit. A u srednjem veku muškarci i žene su stavljali grančice ruzmarina ispod svojih jastuka kako bi se odbranili od demona i sprečili loše snove.

Začini su stari verovatno koliko i pripremanje hrane. Dr sc. Radiša Jančić, profesor Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, navodi da su korišćeni još u paleolitu, a da fosilizovani nalazi nagorelog kima iz sojenica na Švajcarskim jezerima potiču čak iz doba neolita. Zna se da su začine upotrebljavali narodi mesopotamske kulture na veoma sofisticiran način. U Rimu su ih, kako objašnjava profesor, upotrebljavali na mnogo, za nas, neverovatnih načina: „Postoje kuvari iz tog doba koji jasno i precizno govore o upotrebi začina. Njihove večere su trajale jako dugo; začini su im omogućavali da pojedu toliko hrane."

Odnos između naziva začin i začinsko bilje jeste kompleksan, ali se odomaćila upotreba reči začin ‒ kao jedinstven pojam za začinsko bilje. „Pod začinima u užem smislu reči podrazumevamo tradicionalne proizvode dalekog tropskog istoka kao što su biber i cimet, ali hranu začinjavamo i maslinovim uljem, kafom, čokoladom, kao i mnogim hemijski dobijenim začinima", ističe dr Natalija Tatić.

Veoma je teško napraviti razliku između začina i lekovitog bilja, primećuje prof. Jančić: „Uzmite, na primer, nanu. Listovi se koriste da daju svež ukus nekom pečenju ili pasulju, a isto tako imate čaj od nane koji se koristi i kao sredstvo za umirenje bolova ili opuštanje.ˮ

Oprez pri upotrebi začina

U primeni začina umerenost je zakon. Oprez je neophodan, posebno ako su namirnice kvalitetne, prirodne, sveže, nežnog mirisa i ukusa. Previše začina tada potiskuje izvorne mirise i ukuse, što može da upropasti jelo.

Začinjena hrana nije isto što i ljuta hrana ‒ začinima se postižu i razni drugi učinci. Ljuti začini nadražuju nepce, pojačavaju obrok i podstiču znojenje. Najpoznatiji su čili, kajenska paprika, feferoni, mlevena paprika i biber. Kada kuvate s takvom vrstom začina pazite da rukama ne dirate oči, jer bol nakon toga može biti veoma neprijatan. Za bojenje jela najčešće se koristi šafran, najskuplji začin na svetu. Tek malen prstohvat može jelu dati prekrasnu žutu boju, kao i kurkuma, koja se najviše koristi u indijskim jelima, a ima sličan efekat.

Lekovita svojstva začina

Začinsko bilje u svakodnevnoj ishrani predstavlja izvor mikronutrijenata, tj. vitamina i minerala ‒ u zavisnosti od zemljišta na kome se uzgaja. Pospešuje varenje, metabolizam, biohemijske procese, rad kardiovaskularnog sistema. Naravno, trebalo bi da budemo oprezni, jer u preteranoj količini može da izazove probavne smetnje. Kaže se da začinske trave daju organoleptička svojstva hrani ‒ popravljaju miris, boju i konsistenciju. „U određenom balansu daju bakteriostatička dejstva, što znači da blokiraju razvoj i funkciju patogenih mikroorganizama u mesnim prerađevinama. Shodno tome, ne mogu da izazovu kvarenje namirnica, već pospešuju pozitivna organoleptička svojstva", objašnjava dr Natalija Tatić. Poznato je da začinske trave imaju terapeutska svojstva i kada se upotrebljavaju u vidu čajeva.

U grupi blagotvornih biljaka za varenje kombinuju se i dopunjuju: kim, anis, mirođija i komorač. Odlično su sredstvo protiv nadimanja i umiruju grčeve. Deluju diuretično, zagrevaju organe i efikasno isteruju nagomilane gasove.

Biljke od kojih se začini prave pretežno su iz tropskih krajeva. Osim što daju aromu, materije koje sadrže imaju i nadražujuće dejstvo, pa izazivaju i apetit. S obzirom na to da eterična ulja začinskog bilja onemogućavaju razvoj mikroorganizama u hrani, začini su se prvobitno koristili za čuvanje njene svežine i konzervisanje, što je u davno vreme bilo dragoceno. U prošlosti su bili značajni i kao podloga za lekove, a njihova lekovita svojstva i danas sve više nalaze primenu u medicini.
„To su pre svega etarska ulja, terpeni i druge isparljive komponente koje naša čula doživljavaju na poseban način. Nastaju na površini biljnih organa u posebnim sekundarnim strukturama koje izgledaju veoma neobično i specifičnoˮ, pojašnjava doc. dr Danilo Stojanović sa Farmaceutskog fakulteta. Kod kima, lovora i peršuna to su sekretorne uljane ćelije, sekretorni kanali loptastog oblika, a kod bosiljka, majčine dušice i origana ‒ sekretorne trihome, žlezdane dlake koje pod mikroskopom izgledaju poput minijaturne kapljice. Kad protrljamo list nekog začina, ošteti se opna tih kapljica u kojima je etarsko ulje, usled čega ono počinje da isparava ‒ tako osetimo karakterističnu aromu.

Izvor: rts.rs

Bendžamin Čapman, specijalista za bezbednost hrane sa Univerziteta u Severnoj Karolini, objašnjava da kuvanje pirinča ne uništava obavezno sve patogene koji se u njemu nalaze.

Problem sa pirinčem, ističe Čapman, jeste taj što se jedan patogen Bacillus cereus često nalazi u pirinču i to u obliku spora, koje mogu da prežive kuvanje.
Ukoliko se taj pirinač čuva na sobnoj temperaturi, spore mogu da počnu da klijaju i da se šire. Kuvani pirinač je veoma pogodna sredina za njihov razvoj, jer nudi obilje vlage i hranjivih sastojaka.
Dok se razvijaju, spore stvaraju nekoliko toksina, uključujući jedan koji može da izdrži temperaturu ljudskoj tela.

Uprkos tome što tačan broj trovanja ovim bacilom širom sveta nije poznat, dobar pokazatelj njegove rasprostranjenosti jeste jedna američka studija u kojoj su istraživači utvrdili da je taj bacil 2011. godine bio odgovoran za 63.623 slučaja trovanja u SAD.

Srećom, stavljanjem preostalog pirinča u frižider, trebalo bi da ostane bezbedan za jelo.

Preporuka iz članka magazina Epidemiology and Infection jeste da bi kuvani pirinač trebalo držati na temperaturi većoj od 63 stepena, ili ga „brzo ohladiti i staviti u frižider nakon kuvanja i konzumiranja“.

Najopasnija temperaturna zona za pirinač je sobna – od 15 do 50 stepeni Celzijusa.

Donald Šafner sa Univerziteta „Rutgers“ navodi da je oprez najvažniji kada je kuvanje pirinča u pitanju.

„Neki restorani praktikuju da skuvaju veliku količinu pirinča odjednom i onda vade porcije po potrebi. Pošto pomenuti bacil stvara 'toksin stabilan na temperaturi', to nije najbolja praksa. Ona je dovodila do izbijanja epidemija“, istakao je Šafner.

„Toksini stabilni na temperaturi“ znači da mogu da prežive kuvanje, odnosno temperature do 100 stepeni Celzijusa.

Pirinač za suši, prema rečima Šafnera, nije problematičan jer mu se dodaje sirće koje smanjuje PH vrednost, te može da se održi i na sobnoj temperaturi.

Ukratko, posle spremanja i jela, preostali pirinač ili stavite u frižider ili ga bacite. U svakom slučaju, nemojte ga ostavljati na sobnoj temperaturi.

Izvor: RTS

S obzirom na užurbani tempo modernog života, retko ko danas može da izdvoji vremena i energije za sveže pripremljene obroke, a ostaci čine oko polovinu svih obroka prosečnog zaposlenog čoveka.

Iako nema ničeg problematičnog u dovršavanju jučerašnje večere ili ručka, nije svaka hrana dobra za konzumaciju drugi ili treći dan, naročito ako se podgreva ili ne skladišti ispravno, upozoravaju stručnjaci.

Na primer, konzumiranje ostataka pirinča može da dovede do trovanja hranom, jer metoda kuvanja ne ubija sve patogene bakterije koje u njoj mogu da žive. Rizik od trovanja višestruko se povećava ako pirinač stoji na sobnoj temperaturi.

"Jedan patogen, Bacilius cereus, vrlo je čest u suvom pirinču i može da predstavlja opasnost za zdravlje ako ne odložite pirinač u frižider, već ga ostavite na sobnoj temperaturi, pa kasnije jedete", ističe doktor Bendžamin Čepmen sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Ta bakterija se često nalazi u tlu i hrani, ali su pojedini sojevi štetniji od drugih i mogu da prouzrokuju smetnje sa varenjem koje često zovemo "trovanje hranom".

Spore ove bakterije mogu da prežive kuvanje, a razmnožavaju se u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi.

Hrana koju nije dobro podgrevati:

Celer, spanać i cvekla - podgrevanje ovog povrća može da prouzrokuje pretvaranje nitrita koji sadrže u toksin koji ima kancerogeno dejstvo

Pečurke - proteini u njima se raspadaju odmah nakon sečenja. Ako se pripremljene pečurke odlože u frižider i zatim podgreju u roku od 24 sata, nema opasnosti od konzumacije, ali sve duže od toga je opasno

Piletina - protein u ovom mesu se menja podgrevanjem, što može da dovede do smetnji s varenjem

Krompir - Mogao bi da bude domaćin bakteriji Clostridium botulinum, koja uzrokuje botulizam. Brzo nakon pripreme, odnosno čim se ohlade, krompire treba staviti u frižider ukoliko planirate još da ih jedete, a nije preporučljivo podgrevati ih

Kuvana jaja - ako ćete ih jesti naknadno, nikad ne smete da ih ostavite na sobnoj temperaturi duže od dva sata, već stavite u frižider. U suprotnom, u njima bi mogla da se razmnože bakterije.

Stručnjaci kao uopšteno pravilo za konzumiranje ostataka hrane ističu skladištenje hrane u frižider u roku od dva sata nakon kuvanja.

izvor: B92

Pre nego što je postao poznat kao zastrašujuće lice s ekrana s bogatim rečnikom uvreda, Gordon Remzi je bio poznat po davanju saveta za početnike u kuhinji.

Među osam najboljih lekcija su i one o soljenju jaja, čuvanju prstiju od ljutih papričica i odabiru savršenog ananasa.

1. Posolite jaja u pravo vreme

Remzi ističe da je pravo vreme za dodavanje soli u kajganu malo pre nego što jelo bude gotovo jer zbog preranog soljenja jaja ostaju bez vlažnosti. Ukoliko se so doda u pravo vreme, jaja će imati blažu teksturu i svetliju boju.

2. Meso pre pripremanja čuvajte na sobnoj temperaturi

Bez obzira na to da li ćete ga pržiti ili praviti roštilj, meso treba držati na sobnoj temperaturi jer će se tako ravnomerno ispeći.

3. Očistite papriku od semenki za tren

Semenke iz paprika ćete najlakše odstraniti tako što ćete papriku staviti među dlanove i vrtiti njima kao prilikom paljenja vatre grančicom. Zatim udarite paprikom o kuhinjski sto. Nakon što odsečete dršku, semenke će same ispasti.

4. Sačuvajte prste od ljutih papričica

Najbolja zaštita od ljutih paprićica je sok od limuna. Limunska kiselina će zaštiti prste od kapsaicina, jedinjenja koji se nalazi u paprikama, a koje uzrokuje neprijatan osećaj peckanja.

5. Odaberite savršen ananas

Ako imate problem s odabirom idealnog ananasa za svoj koktel, blago povucite jedan list. Ako uspete da ga iščupate bez problema, znači da ste pronašli odgovarajući ananas.

6. Otkrijte skrivene mogućnosti vašeg mlina za biber

Srebrni deo koji se nalazi na vrhu mlina ne služi samo za punjenje. Ako ga pričvrstite, biber će se bolje samleti, a ako ga olabavite dobićete nešto krupniji biber, idealan za posipanje omiljene hrane.

7. Pomozite voću da brže sazri

Da biste ubrzali proces sazrevanja, umotajte svaki komad voća u papirnu kesu s bananama i ostavite ga na tamnom mestu. Banana će otpustiti prirodan gas i vaše voće će biti spremno za konzumiranje.

8. Učinite vaš pečeni krompir hrskavijim

Da bi krompir bio hrskav, potrebno je da ga delimično skuvate i pre pečenja ga pospete grizom.

Izvor: klix.ba

Vikendi su savršeni za pripremu bolonjez umaka. Mi smo ga navikli kuhati puno manje nego mu je uistinu potrebno, tradicionalno se on kuha otprilike oko 4 sata. Ako želite napraviti zaista savršen bolonjez umak slijedite ovih par savjeta i nećete pogriješiti!

Ovo je jedina jednadžba koja će vam biti potrebna kada je u pitanju izrada savršenog bolonjez umaka:

na 450 g mljevenog mesa stavite 130 g sjeckanog aromatičnog povrća te 230 ml tekućine!

Uz temeljnu jednadžbu dobro je slijediti i sljedeće savjete!

Odabir mesa

Blonjez umak možete napraviti s bilo kojim mljevenim mesom, najviše se koristi mljevena junetina i svinjetina ili kombinacija prethodno navedenih. Ali nemojte u potpunosti otpisati ni teletinu ili janjetinu. Piletina i puretina također mogu dobro funkcionirati, ali u ovom slučaju se držite tamnog mesa budući da je ono sočnije. 450 g mljevenog mesa je dovoljno za 450 g tjestenine koja može nahraniti od četiri do šest ljudi. Ali ne brinite ako vam ostane višak, vrlo lako možete pripremiti Sloppy Joe sendvič, lazanje ili punjene palačinke! Za dodatan okus svakako koristite dimljenu pancetu, neku domaću kobasicu (koju ćete izvaditi iz crijeva) ili špek.

Sofritto

Sofritto je talijanski naziv za prepržen celer, mrkvu i luk. I trebat će vam ga zaista puno! Ne morate se držati tradicionalnog recepta koji bazično uključuje ova tri sastojka, slobodno dodajte sjemenke koromača, češnjak ili crvenu papriku. Bitno je da sve sitno narežete. Za 450 g mljevenog mesa će vam biti potrebno 130 g sofritta. Najbolji način da sitno narežete povrće je da ga stavite u sjeckalicu i pustite da ona obavi posao. Sofritto pržite na maslinovom ulju, na kojem ste prethodno pržili meso.

Karamelizirajte meso

Meso ćete prvo pržiti kada je u pitanju bolonjez. Na zagrijano maslinovo ulje stavite meso, pancetu, špek ili kobasicu. Nemojte ga previše dirati nego ga pustite da poprimi lijepu zlatno smeđu koricu. Dodajte malo soli i papra te nastavite miješati i razdvajati meso dok ne postane hrskavo smeđe posvuda.

Vrijeme je za sofritto

Nakon što ste meso ispržili izvadite ga sa strane. U tavi će vam ostati prilična količina masnoće od prženja na koju ćete dodati povrće. Vatra neka bude srednja, a povrće pržite oko 10 do 20 minuta. Pustite da svo povrće dobro omekša, podlijevajte ga s tekućinom da si olakšate posao.

Dodajte tekućinu

Pod tekućinom se podrazumjeva vino, temeljac i rajčice ili pelati. Crno vino će vam biti neophodno, njime podlijevajte sofritto dok ne omekša i pustite da alkohol ispari. Možete koristiti pileći temeljac za blaži okus ili onaj goveđi za malo dublji okus. I naravno, rajčice! Za glađi umak možete koristiti sitno sjeckane pelate, a svježe rajčice u većim komadima za malo grublji umak. Na 450 g mljevenog mesa i 130 g sofritta će vam trebati oko 230 ml tekućine. Dakle, prije nego dodate tekućinu, meso vraćate natrag u tavu sa sofrittom te dodajte malo vina, malo temeljca i rajčice. Sada je dobro vrijeme da ubacite začine poput majčine dušice, bosiljka ili malo čilija.

Kuhajte na laganoj vatri

Tako je, lagana vatra je neophodna! Pustite bolonjez da se kuha na laganoj vatri i do pola poklopljen poklopcem. Natočite si čašu vina dok čekate da se ova divota skuha. Bolonjez se originalno prilično dugo kuha, oko 4 sata, zato se pripremite. Ako umak nakon određenog vremena postane pregust, dodajte mu vode. Nakon dva sata provjerite slanost i dodajte još temeljca ili soli i papra ukoliko je potrebno.

Savršena tjestenina

Savršena tjestenina je ona koja je vama najdraža. Tradicionalno se bolonjez služi sa špagetima, ali vi ga poslužite s onom tjesteninom u kojoj najviše uživate!

Izvor: jutarnji.hr

Verovali ili ne, kuhinja i red u njoj uneće i promene u vaše životu. Evo šta treba da preduzmete još danas.

Izbacite nepotrebne stvari

Rešite se svega što nikada ne koristite. Staro posuđe ili plastične činije i pokvarene aparate bacite, kao i namirnice kojima je istekao rok.

Očistite šporet

Upravo on sadrži energiju prosperiteta i zato uvek mora da bude čist.

Sklonite magnete

Magneti, razglednice, letci od dostave- nered na frižideru i svaki pogled na njega stvara previše stimulacije. Skinite sa vrata frižidera sve ili ostavite samo par inspirativnih citata.

"Sakrijte" kantu za smeće

Ne držite je otvorenu i nemojte da stoji ispod sudopere ili u unutrašnjosti elementa.

Dodajte voće

Činija sa voćem simboliše uspeh i obilje, a držite je na očišćenom stolu ili bilo kojoj čistoj kuhinjskoj površini.

Pronađite mesta za biljke

Teglice sa začinima, cveće ili bilo koje druge biljke su neophodan kuhinjski dodatak jer unose pozitivnu energiju.

Unesite boje

Što više boja, to bolje. Baš kao i biljke, boje su zadužene za unošenje i zadržavanje pozitivne energije u kuhinji, ali i u vašem životu.

Izvor: Super žena

Otkrivamo vam neke kulinarske tajne.

- Bosiljku možete produžiti svežinu ako ga u šoljici s vodom ostavite na sobnoj temperaturi.

- Kad pečete u dubokom ulju, hranu koju dodajete nekoliko minuta držite na viljušci uronjenu u ulje, pre nego što je spustite u tiganj. Na taj će se način malo zapeći i sprečićete lepljenje za dno tiganja ili ostalu hranu.

- Za bolje rezultate prilikom pečenja kolača jaja i maslac ostavite pola sata do sat vremena na sobnoj temperaturi kako bi se bolje razradili.

- Miris belog luka s prstiju možete ukloniti brzim i efikasnim trikom. Kako biste ga se rešili, 30 sekundi pod mlazom vode dobro trljajte ruke o kašiku od nerđajućeg čelika.

- Kako bi karfiol prilikom kuvanja zadržao belu boju, u vodu dodajte malo mleka i soli.

- Kad pravite krompir-pire, nakon što ga procedite vratite ga u vrući lonac, sklonite s vatre i pustite da se osuši u toploj posudi. Nakon toga gnječenjem i dodavanjem vode i mleka dobićete baršunastu teksturu.

- Kako biste prilikom ceđenja limuna ili pomorandže dobili što više soka, još neoguljeno voće valjajte minut-dva ispod dlana i nakon toga ga iscedite.

- Kako biste napravili savršenu supu od povrća umesto da sastojke odmah stavite u vodu, šargarepu, luk i paradajz prvo malo dinstajte na ulju ili maslacu. Na taj način ćete pojačati ukus.

- Svežinu povrću produžićete ukoliko ga omotate u vlažni papirni ubrus i stavite u plastičnu kesu, a tek onda u frižider. Neke salate tako bi trebalo da traju čak i četiri dana duže.

- Kako biste znali kad je ulje dovoljno vruće umesto da ubacujete komadiće hrane i čekate da počnu krčkati, u ulje stavite drvenu kašiku i ako se oko nje pojave mehurići - ulje je dovoljno zagrejano.

- Braon pirinač kuva se znatno duže nego beli, nekad čak i 45 minuta. Brže ćete ga skuvati ako ga noć ranije ostavite u vodi. Isti trik možete probati i s testeninom. Testeninu ostavite preko noći u vodi i nakon takvog namakanja nju bi trebalo kuvati 60 sekundi.

- Pre seckanja povrća na dasku za sečenje stavite malo soli. Na taj vam način klizavo povrće neće kliziti i lakše ćete ga seći.

Izvor: cafe.ba