Kleka (Juniperus Communis lat.)

Kleka (Juniperus Communis lat.)

Istorijat i rasprostranjenost

Kleka je rasprostranjena  u  Severnoj Africi, Severnoj i Zapadnoj  Aziji, Japanu, Kanadi, Nebraski, Meksiku, evropskim zemljama uključujući i Srbiju.

Botaničke i morfološke karakteristike

Kleka raste kao grm visine 0,5-7m. Listovi su igličiasti. Nalaze se po tri u pršljenu, dugački 8-10mm. Tamnozelene su boje. S gornje strane lista nalazi se plavkastobela linija. Muški cvetovi su žuti i slični klasu, a ženski cvetovi imaju izgled bobica. Plod je u prvoj godini zelena, a u drugoj cma, modrikastim prahom posuta bobica. Svi delovi kleke imaju fini aromatičan miris. Bobice su gorkoslatkog ukusa, a iglice su gorke i smolaste. Kleka je specifičnog, aromatičnog mirisa i ukusa slatkastoaromatičnog.

Hemijski sastav

Kleka sadrži do 2,5% eteričnog ulja, oko 33% invertnog šećera, 10% smole, 8% tanina, gorki glikozid (juniperozid),  vosak, organke kiseline i njihove soli, flavonske heterozide i dr. Mladi izdanci i iglice su bogate u   vitaminu C (do 260 mg%). U eteričnom ulju kleke količinski je najzastupljniji α-pinen (40,9-60,2%), dok su ostale komponente u manjoj koncentraciji: sabinen (28,9%), α-kadinol (2,7-7,1%), te α -terpinen, γ-terpinen , α-tujen, i dr.

Lekovitost

Lekoviti delovi kleke su plodovi, iglice, vrškovi grančica, ali  i samo drvo. Čaj od bobica jača nerve i želudac, čisti krv, sprečava nadimanje,  izaziva znojenje, leči bolesti bubrega, jetre, rastvara pesak u žući, bubrezima i mokračnom mehuru. Preporučuje se za lečenje bolesti pluća, posebno  astme,  reumatizma, išijasa, skorbuta, nervne rastrojenosti i dr. 

Eterično ulje kleke ima slabu antimikrobnu aktivnost, ali  frakcije sa čistim α-pinenom i smešom α-pinena i sabinena naročito efikasno deluju na inhibiciju rasta gljivica.  Frakcije etaričnog ulja kleke pokazuju širok spektar delovanja kao i veće zone inhibicije; dobre su kao diuretici, antiseptici, aromatici, rubefaciensi, stomahici i antireumatici.

Upotreba

Kleka ima primenu u prehrambenoj i kozmetičkoj, a manje u farmaceutskoj industriji. Koristi se  i u kulinarstvu.

Narodna imena

Borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrčika, smrča, venja, borovica, smreka. 

Možda će vas interesovati i ovo: