Celer (Apium Graveolens lat.)

Istorijat i rasprostranjenost 

Kao samonikla biljka celer je bio  poznat još u pradavna vremena. Pronađen je u grobnicama faraona u Egiptu, spominje se u Homerovoj odiseji. Poznavali su ga i koristili u staroj Grčkoj, Rimu. Hipokrata je preporučivao ljudima, koji su imali slabe nerve. Francuski fizioterapeut Maurice Mességué je u svojim knjigama o lekovitom povrću opisao celer kao izuzetno lekovitu biljku. Od XVI veka počinje njegov uzgoj kao kultivisane biljke.

Rastprostranjen je  od Azije do Severne Afrike, preko Sredozemlja do evropskih zemalja.

Botaničke i morfološke karakteristike

Celer  je  dvogodišnja  ili  višegodišnja,  zeljasta  biljka.  Koren  joj  je  mesnat i vretenast, a  može da bude i gomoljast. Stabljika mu je razgranata, visine 40-80cm.  Listovi  su veliki i perasto razdeljeni, tamnozeleni i sjajni, dok su listići klinastog oblika,  gore  urezani  i nazubljeni.  Beli  i  sivobeli  cvetovi  nalaze  se  u  cvetnom  štitu,  koji  je zrakast i na kratkoj peteljci. Plod je kuglast i rebrast. Samonikli celer se malo koristi zbog jakog i  neugodnog mirisa. Uglavnom se upotrebljava kultivisana biljka, koja se odlikuje  karakterističnim, inzezivnim  i prijatnim mirisom, koji se zadržava i nakon sušenja listova i korena.

Hemijski sastav

List celera sadrži  eterično i masno ulje. Koren sadrži eterično ulje (1,5-3,0%), šećer (2,7%), apin, apigenin,  pentozane i lipide. Sadrži  vitamine B kompleksa, vitamin A, C, E, minerale, kalcijum (73,9 mg/100g),  kalijum (308 mg/100g), natrijum (33,8 mg/100g) i dr.  

Eterično ulje celera sadrži limonen u najvećoj količini (40,5-80,0%), zatim cis-osimen (12,5-18,5%), β-selinen (10-16,3%), β-kariofilen (10,5%), α- i β-pinen, mircen, cis-β-ocimen, γ-terpinen, cis-alo-ocimen, trans-farnesen, humulen, apiol, β-selinen, dihidrokarvon, apigenin.

Lekovitost

Za lek se koristi koren kultivisanog celera. Lekovite materije su najviše sadržane u sirovom, sveže isceđenom soku iz korena. Upotreba celera pospešuje metabolizam. Delotvoran je u lečenju astme, katara pluća, promuklosti, bolesti nervnog sistema, bubrega, mokraćnih kanala, gihta, reumatskih obolenja. Koristi se za  stimulisanje apetita, otklanjanje probavnih smetnji i jačanje želuca, gojaznosti, grčeva u grudnom košu,  poboljšanje  krvne slike i cirkulacije krvi, za snižavanje krvnog pritiska. Celer pomaže stvaranje žuči. Naučnici su dokazali da celer sadrži supstance, koje šire arterije i smanjuju koncentraciju hormona stresa, koji utiče na kontrakciju krvnih sudova. Utvrđeno je da utiče na smanjenje koncentracije «lošeg» holesterola. Fitoelement celera-kumarin  uklanja slobodne radikale i sprečava  oštećenje ćelija, takođe podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca.  U fazi ispitivanja je uticaj  jednog od sastojaka celera-acetileniksa   na   zaustavljanje  umnožavanja  ćelija   kancera.  Poboljšava  reakciju   imunog sistema.

Upotreba

Koren celera se najčešće  koristi u prehrambenoj industriji i u kulinarstvu za pripremu salata, variva,  supa i čorba.

Narodna imena

Ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena kretuš, opih, šelin.