Uz jabuke i narandže, banana je sigurno jedna od najčešćih namirnica bogatih mineralima i vitaminima koja se nalazi u našoj zdeli s voćem. Kako je uvek dobrodošla kao međuobrok ili jedan od sastojaka super zdravih šejkova, želimo da je imamo u svakom trenutku i to u što boljem stanju. Zato smo pronašli trik uz koji će one trajati što duže.

Želite li da produžiti rok trajanja banana možete to učiniti vrlo jednostavno i to uz pomoć samo jednog predmeta kojeg ima svako domaćinstvo.

Reč je o plastičnoj foliji kojom omotate vrh banane ili grozda banane. Nakon svakog uzimanja pojedine voćke, ponovno omotajte vrh preostalih banana te joj tako produžite rok i do nedelju dana.

Izvor: Novi magazin

Male tajne koje vas mogu učiniti velikim kuhinjskim majstorom.

- Meso treba oprati u tekućoj vodi, ako ga ostavite predugo u vodi ono će izgubiti vredne sastojke.

- Jedna kašika ulja je sasvim dovoljna za pripremu bilo kojeg jela, a za salate je dovoljna i kafena kašičica.

- Kad kuvate sos sa mlevenim mesom dodajte mu kašiku, dve prezli, tako će sos biti gušći.

- Većini ulje pucketa u tiganju prilikom zagrevanja. Da bi ste to sprečili dodajte ulju malo soli.

- Dodavanje sode bikarbone ubrzaće proces kuvanja povrća.

- Da bi se pasulj brže skuvao treba mu dodati kašiku šećera.

- Da se čorba na visokim dnevnim temperaturama ne bi pokvarila, dodajte u šerpu "na vrh noža" sode bikarbone.

- Zagoreli pasulj možete spasiti! Odmah ga prespite u drugu šerpu i prekrijte mokrom krpom. Posle 10 minuta promenite krpu, ona će upiti najveći deo neprijatnog mirisa.

To su bili mali saveti za velike majstore u kuhinji koji vam mogu olakšati život i ubrzati proces kuvanja. Verujemo da čak i oni sa mnogo iskustva nisu znali za sve ove trikove...

Izvor: Prva.rs

Šnicle, špagete i brokoli sigurno ste spremali bezbroj puta, a najverovatnije ste napravili i ove greške tokom spremanja. Evo u čemu grešite.

1) GREŠKA KOD ŠPAGETA: REZANCE SAMO UBACUJETE U LONAC

Kada se radi o kuvanju testenina, svi znaju osnove: velika količina vode, dobro posoljena, mešanje i paziti da se ne prekuva. Ali italijanski kuvar „La Cucina Italiana Encyclopedia od Italian Cooking“ tvrdi da špagete mnogi pogrešno stavljaju u lonac.

Evo šta treba da radite: Držite špagete u ruci, a onda ih drugom rukom uvrnite u jednom pravcu, tako da naprave lepezu, pa ih onda spustite u ključalu vodu. Tako će se same od sebe odvojiti, pa ne morate da ih razdvajate tokom kuvanja.

2) GREŠKA KOD ŠNICLE: PLAŠITE SE DA ZAVIRITE

Postoji mnogo priča o tome kako treba a kako ne treba spremati šniclu, što nije iznenađujuće s obzirom na veliki broj načina na koji se može spremiti. Ali postoji jedna bitna stvar koju mnogi ne rade, a koja je bitna: Mnogi ne seku meso da ga otvore i vide da li je gotovo iznutra iz straha da će oni najlepši sokovi iscuriti i da će meso biti suvo. Ali to nije tačno.

Secnite i zavirite u unutrašnjost ako hoćete. Meso neće postati suvo, a šnicla sa jednim prorezom je svakako mnogo bolja od one koja se pržila nekoliko minuta duže bez potrebe.

3) GREŠKA KOD BROKOLIJA: KUVAMO IH NA JAKOJ VATRI

Ako brokoli, karfiol ili prokelj samo ubacite u ključalu vodu, zidovi njihovih ćelija se brže i jače lome nego kad ih pržite ili pečete. Kad se kuva, ovo povrće može da zadrži višak tečnosti, zbog čega može da zadobije vodenast ukus (i neprijatan miris).

Pravi način: Iseckajte povrće na sitno i ubacite ga u pleh sa uljem, posolite i ubacite u vrelu rernu.

Izvor: Žena

Nutricionistika je prepuna teorija koje vreme i nova naučna saznanja osporavaju, a ove koje ovde navodimo samo su vrh ledenog brega

1: Jaja nisu zdrava. 

Jaja su tako neverovatno hranljiva da se često nazivaju i “prirodim multivitaminom”. U prošlosti su demonizovana jer sadrže puno holesterola, pa su ih krivili za srčana oboljenja. U međuvremenu je utvrđeno da zapravo ne povećavaju štetan, već samo tzv. “dobar” holesterol i da ni na koji način ne mogu da se povežu sa srčanim oboljenjima. Pored toga, jaja za doručak vam mogu pomoći da oslabite.

2. Sve kalorije su iste

Istina glasi da se kalorije i te kako međusobno razlikuju i da je veoma važno koju vrstu hrane jedemo, jer se različite vrste hrane u organizmu kreću različitim metaboličkim putevima i različito utiču na hormone koji podstiču ili suzbijaju apetit, kao i na zdravlje u celini.

3.Zasićene masti su nezdrave 

Ovo je, šta više, dugo bio kamen temeljac zvanične nutricionistike. Studije objavljene u nekoliko proteklih decenija pokazuju međutim, da su zasićene masti potpuno neškodljive, i da ne povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Slično kao i jaja, i one povećavaju sadržaj “dobrog” holesterola, dok “loš” holesterol menjaju u njegovu bezopasnu podvrstu. Nema nikakvog razloga da strahujete od mesa, butera, ili kokosovog ulja.

4. Puno proteina je loše za zdravlje

Navodno, škodi kostima. Najnovije studije pokazuju, međutim, da je upravo suprotno: oni koji jedu više proteina imaju bolju gustinu kostiju i manji rizik od lomova u poodmaklom dobu. Proteini ne povećavaju ni rizik od obolevanja bubrega kod zdravih osoba, a pomažu nam da ostanemo vitki, čuvaju mišićnu masu i umanjuju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova.

5. Svako bi trebalo da jede integralne žitarice

Žito je najveći izvor glutena u ishrani, pa zato svi kojima on ne prija (a takvih nije malo), ne bi trebalo da jedu žitne proizvode, pa ni one integralne.

6. Kafa vam škodi

Kafa kratkoročno povećava krvni pritisak, ali zato značajno smanjuje rizik od većeg broja obljenja, kaošto su dijabetes tipa II, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i oboljenja jetre. Ona podstiče metabolizam, pomaže izlučivanje kiselina iz masnih tkiva, i povećava radnu sposobnost, pamćenje i moždane funkcije uopšte. Šta više, kafa je u savremenoj ishrani najveći izvor antioksidanasa, veći od voća i povrća zajedno.

7. Meso nije zdravo

Nije, ali samo kada je reč o mesnim prerađevinama. Neprerađeno crveno meso, koje ljudi jedu već milionima godina, ne povećava rizik od srčanih oboljenja ili dijabetesa. Veza sa karcinomom postoji, mada je vrlo slaba, i najverovatnije je posledica preteranog pečenja i termičke obrade.

8. Najzdravija dijeta je ona sa malo masti i puno ugljenih hidrata.

Ovo je jedna od najvećih zabluda nutricionistike, a takva dijeta je dokazano potpuno neefikasna

9. Rafinisano biljno ulje je zdravo

Nije. Preterana potrošnja rafinisanih biljnih ulja podstiče zapaljenske procese u organizmu i može dramatično da poveća rizik od kardio-vaskularnih oboljenja. Nasuprot tome, ulja kao što su nerafinisano masilnovo i kokosovo su odlična.

10. Dijete s malo ugljenih hidrata su neefikasne i štetne

Naprotiv. Ovakve dijete su najlakši, najzdraviji, i najefikasniji način da oslabite i da izbegnete bolesti metabolizma, kao što je dijabetes. U današnje vreme ovo praktično možemo da smatramo naučnom činjenicom.

11. Svi bi trebalo da smanje unos natrijuma, odnosno soli

Manji unos soli donekle smanjuje krvni pritisak, ali nije dokazano da poboljšava zdravlje u celini. Nasuprot tome, premali unos soli može da ima mnoge štetne posledice.

12. Šećer je štetan jer sadrži “prazne” kalorije. 

Rafinisani šećer je jedna od najštetnijih namirnica uopšte, a njegovo štetno dejstvo daleko prevazilazi unošenje “praznih“ kalorija. Šećer ima ozbiljno nepovoljno dejstvo na metabolizam, goji i izaziva mnoge ozbiljne bolesti. To, međutim, ne važi i za prirodne šećere iz voća, ili med.

13. Mast goji

Da, ali samo ako se u ishrani masti kombinuju sa ugljenim hidratima. U suprotnom, dijete sa puno masti omogućavaju brži gubitak težine nego one sa malo masti. 

Izvor: Blic

Dvadeset četiri časa je dovoljno da od užeglog maslaca ostane samo - maslac.

Puter, buter, maslac - različita imena za jednu sjajnu namirnicu koja sasvim običan obrok može pretvoriti u simfoniju ukusa i mirisa. Naravno, samo ukoliko je maslac svež...

Ako ste primetili da je maslac poprimio užegao miris, ipak ne odustajte od zaplanirane đakonije - stavite u posudu sa maslacem list kadulje i vratite ga u frižider, pustite da odstoji jedan dan, izvadite maslac iz frižidera i primetićete da je užegao miris - nestao!  

Izvor: Kuhinjica

Svi uživamo u svežoj zelenoj salati, ali retko kada se desi da u istom danu možemo da pojedemo više glavica koje smo kupili tog dana. Isprobajte metodu koja joj svežinu može zadržati i do deset dana; naravno, pod uslovom da je salata kupljena sveža.

Prvo, nakon što kupite salatu, dobro je operite i obrišite, ali ne do kraja. Važno je da na njoj ostane malo vlage, koja će joj pomoći da zadrži svežinu kada je odložite.

Nakon što ste salatu oprali i obrisali, uzmite 2-3 papirna ubrusa i preko njih stavite salatu. Potom salatu zamotajte u ubrus poput rolata, te stavite u plastičnu kesu iz koje ćete istisnuti što je više vazduha moguće.

Prebacite u frižider i to je to!

Kada vam salata bude trebala, iz kese izvadite koliko vam treba, a potom glavicu opet dobro zarolajte i zatvorite u kesi.

Na isti način možete čuvati i sveže začinsko bilje, kao i ostalo lisnato povrće. 

Izvor: Doznajemo.com

Ova istinski božanska namirnica u sebi sadrži nekoliko vrsta šećera, ali grožđani i voćni prevladavaju. Med vas može oporaviti ali i zaštiti od bolesti. Bogat je aminokiselinama, proteinima, enzimima, a obiluje i vitaminima pogotovo iz grupe B kompleksa koji su izuzetno važni za moždane ćelije.

Ukoliko vas je „uhvatio” grip najbolje bi bilo da koristite lipov med jer podstiče preznojavanje.

Bagremov med umiruje, pa je idelan kao zaslađivač čaja koji ćete popiti pred spavanje. Svakako ćete mnogo lepše spavati. Oni sa srčanim manama bi trebalo da uvrste u redovnu ishranu livadski med.

Koji god med da izaberete, dobro ćete učiniti za svoje telo, pogotovo ako imate priliku da nabavite čist prirodni med. Da li je med pravi možete proveriti na OVAJ način.

Najvažniji učinak ove sjajne namirnice je jačanje imuniteta i naravno antikancerogeno delovanje.

Ne zaboravite da ga uvek uzimate drvenom kašičicom koje ukoliko nemate, možete nabaviti na svakoj pijaci. Obično na tezgama gde se prodaje med.

I ne zaboravite, svakog jutra uz čašu mlake vode po jednu kašičicu ove božanske namirnice i bićete zadovoljniji.

Izvor: Pressonline

Bilo da ne jedete jaja ili ih nemate pri ruci, a morate napraviti brzi desert, pogledajte kako da ih zamenite.

Jaja je obično teško zameniti u receptima, posebno desertima, ali ne i nemoguće. Neke zamene nisu najidealnije, jer se menja ukus i tekstura, ali većina ih je sasvim odgovarajuća.

Što je manje jaja u receptu navedeno, to ih je lakše zameniti, a da to ne utiče mnogo na ukus i teksturu. Zamena jaja u receptima se preporučuje i onima, koji žele da smanje unos masti i holesterola.

Koja je glavna uloga jaja u kolačima? Da učine poslastice laganim i izdašnim, povezuju sastojke (posebno u keksićima i mafinima) i daju vlažnost. Postoji više različitih zamena za jaja, ali ne odgovaraju sva svim receptima. A kada, recimo, pravite palačinke i slična jela, jaja i nisu toliko važna. Možete ih izbaciti, ali ipak u smesu dodajte malo više mleka, voćnog soka ili vode zbog vlažnosti. Da ne budu pretvrde i žilave. Takođe, možete umesto jaja ubaciti pola banane, izgnječene ili jednu do dve kašike pirea od jabuka. Iste zamene možete upotrebiti prilikom pripreme mafina, ali u recept dodajte pola kašičice praška za pecivo više nego je navedeno.

Osnovne zamene:

1 jaje = 1 manja banana (ili pola veće)

1 jaje = 2 pune kašike krompirovog skroba

1 jaje = 28 gr pirea od jabuka

1 jaje = 1 kašika sojinog brašna i 1 kašika vode

1 jaje = 1 kašika mlevenih semenki lana i 2-3 kašike tople vode

1 jaje = 2 kašike sirćeta rastvorenog u pola šolje vode

1 jaje = 1/4 šolje voćnog pirea i 1/2 kašičice praška za pecivo

Slana jela

Ako pravite musake, čuftice, pljeskavice, peciva ili neka predjela jaja u ovim receptima možete zameniti kukuruznim ili krompirovim skrobom, brašnom od celovitog zrna, hlebnim mrvicama, krompir pireom ili pire krompirom u prahu. Ispitujte i eksperimentišite dok ne pronađete pravi omer i zamenu za vaša omiljena slana jela. Dve do tri kašike navedenih sastojaka mogu zameniti jedno jaje.

Kako upotrebiti mlevene semenke lana

Ako imate mleveni lan i njega možete iskorititi kao zamenu. Pomešajte mlevene semenke lana sa kipućom vodom – 1 kašika lana na 3 kašike vode. Ostavite da odstoji 10 minuta i onda dodajte u recept umesto jajeta.

Izvor: Lifepress magazin

Saznajte kako da se testenina ne zalepi, kako da ne plačete dok sečete luk…i još mnogo toga!

Redovno „plačete“ kada ljuštite luk? Lepe vam se testenine? Ne možete da ogulite beli luk bez da vam se konstantno lepi za prste dok to radite? Evo nekoliko praktičnih saveta s portala „Care 2″ koji vam mogu pomoći da rešite ove, ali i neke druge „kuhinjske problemčiće“.

Kako sprečiti testeninu da se zalepi?

Važno je da posuda u kojoj je kuvate bude dovoljno velika, te da se testenina kuva u dosta slane vode. Važno je i da je ne prekuvate, zato se držite predviđenog vremena kuvanja naznačenog na pakovanju. Nemojte je ispirati posle kuvanja, a kašičicu ulja (po mogućnosti maslinovog) dodajte tek nakon što je skuvana.

Kako ćete znati da li je vino pokvareno?

Ako je miris vina kiselkast ili buđav (poput mokrih novina), više nije dobro. Ako vino (belo) dobije smeđkastu nijansu, takođe više nije preporučljivo za upotrebu.

Kako začinske biljke održati svežim?

Osušeni začini nisu isto što i sveži. Da biste začinskim biljkama očuvali svežinu, tretirajte ih kao rezano cveće. Podrežite stabljike, zaronite ih (ili korenje, ako je biljka još u komadu) u centimetar do dva vode u čaši ili nekoj drugoj posudi, te ih lagano pokrijte plastičnom kesicom i ostavite u frižider. Izuzetak je bosiljak, koji mora biti na sobnoj temperaturi, ali ne blizu izvora toplote. Menjajte vodu svakih dan-dva.

Kako sprečiti „plakanje“ pri sečenju luka?

Što je nož oštriji i tanji, manje ćete plakati. Luk nadražuje oči jer pri seckanju dolazi do hemijske reakcije koja stvara određene kisele gasove. Oštriji noževi manje će oštetiti ćelije luka i manje ćete plakati. Osim toga možete prvo zamrznuti luk u zamrzivaču ili staviti upaljenu sveću u blizinu.

Kako proveriti da li su jaja sveža?

Sveža jaja su teža i potonuće na dno posude s vodom, gde će leći na bočnu stranu. Manje sveže jaje potonuće na dno, ali će dno posude dodirivati vrhom. Loše jaje će plutati.

Postoji li jednostavan način za ljuštenje belog luka?

Češanj položite na dasku za sečenje i omekšajte ga, gnječenjem jačim pritiskom na širu stranu kuhinjskog noža.

Izvor: novinenovosadske.net

Sigurno znate da se mnogi prilikom pravljenja jaja na oko služe tehnikom stavljanja poklopca preko tiganja kako belance ne bi zagorelo, a žumance se dobro ispeklo. 

Ipak, prema pisanju sajta thekitchn.com postoji još jedan trik. Nakon što zagrejete ulje u tiganju i razbijete nekoliko jaja, sačekajte da počnu da se prže. Nakon toga u tiganj ulijte malo vode, svega jednu do dve čajne kašičice. Nakon toga poklopite tiganj i pržite dok žumance ne bude više sirovo. 

Na taj način jaja neće biti suva, a vodena para će dati potrebnu mekoću i konzistentnomst. Međutim ako baš volite hrskave ivice jaja na oko, ovaj trik vam se baš i neće svideti, jer zbog vodene pare belanaca se neće jače zapeći i postati hrskava.

Izvor: Tportal

Vrskavo isprženi štapići krompira – takozvani “pomfrit”, specijalitet su francuske kuhinje, ali odomaćen u celom svetu. Kada se prilikom prženja sečenog krompira koristi električna friteza, sa termostatom koji održava idealnu temperaturu ulja, promašaja ne može biti. Međutim, ako krompir pržite na klasičan način, u žičanoj korpici koja se spusti u dobro zagrejano ulje, ipak morate obratiti više pažnje na neka osnovna kulinarska pravila.

1. Oljuštite krompir i brižljivo očistite tanka “okca” specijalnim nožićem. Operite ga još jednom i očistite čistom krpom.

2. Krompir isecite na deblju parčad i ponovo obrišite krpom. Posle krompir secite u štapiće široke oko 1 cm. To je klasičan način sečenja za pomfrit.

3. Dobro zagrejte ulje: za veću količinu krompira potrebno je u sud sipati 2 do 3 litra! Srećom, ulje u kome se prži krompir može se koristiti više puta. Žičana korpa treba do polovine da ogrezne u ulju. Proverite da li je temperatura ulja dostigla oko 180 stepeni, kad spustite štapić krompira on mora odmah uz cvrčanje da ispliva na površinu.

4. Radi svake sigurnosti, prilikom sipanja sirovog krompira korpicu izvadite iz ulja i privremenio stavite preko nekog emajliranog suda ili na daščicu. Sipajte u korpicu samo polovinu isečenog krompira. Veća količina krompira obično se prži iz 2-3 puta.

5. Lagano spustite korpicu u vrelo ulje tako da postepeno potone sve do polovine. Kad se uverite da se ulje neće preliti, malo podignite korpicu i oprezno je protresite da se komadići krompira odvoje jedan od drugog.

6. Kad krompir omekša, ali je još svetle boje, izvucite korpu iz ulja, ocedite ga i izručite u činiju. Zatim ponovo zagrejte ulje za sledeću partiju krompira. Ovo prethodno prženje krompira može se obaviti mnogo ranije i tako ostaviti sve do ručka.

7. Na 20 do 30 minuta pre služenja, ulje ponovo zagrejte, kontrolišući temperaturu kao ranije. Zatim stavite u korpu polovinu krompira i spustite u vrelo ulje. Krompir malo protresite i izvadite ga iz ulja čim se zarumeni. Krompir možete i treći put propržiti u ulju.

8. Kad je krompir propržen izvadite korpu i protresite. Potom pospite so i izručite na čist list upijajuće hartije. Za vreme prženja sledeće partije, pomfrit držati na toplom.

Izvor: Kuvajsam.com

Otkrivamo vam nekoliko trikova uz pomoć kojih ćete se osećati kao profesionalni kuvar.

Nekim ljudima se od samog pogleda na fitnes opremu znoje dlanovi, dok kod nekih drugih noževi šefa kuhinje izazivaju anksioznost. Ako i vi spadate u ovu drugu grupu, nemojte odmah da odustajete od kuhinje i da jedete samo gotova jela. Pogledajte savete Kelsi Nikson, zvezde tv emisije ’’Kelsey's Essentials’’, i vaša kulinarska nesigurnost će nestati. 

Investirajte u odgovarajući pribor 

Ponekad, kada vam jelo ne uspe, nije problem u vama nego u vašoj kuhinji. ‘’Nema ništa gore nego kada pokušate da napravite običan pirinač u lošem aluminijumskom loncu koji ste kupili u supermarketu, a usput u njemu hrana zagoreva. Ali ako biste imali odgovarajuću posudu, pirinač bi ispao savršeno’’ Kaže Nikson. Ne morate da potrošite gomilu novca, ali vredi da invenstirate u nekoliko osnovnih, kvalitetnih stvari kao što je profesionalni nož ili tiganj od livenog gvožđa. 

Počnite da gajite ljubav prema kuhinji 

Umesto pravljenja zdravih salata kao što je salata od kelja, pokušajte i sa nekim receptom koji predstavlja vaše omiljeno jelo, bilo da je to lazanje ili voćni kolač. "Možda zvuči kao glupi trik, ali to motivisanost u kuhinji može mnogo da vam pomogne. Ako napravite nešto što vi prvenstveno volite, i nakon toga uživate u tom ukusu, počećete da razvijate veru u uspeh." 

Pre nego što počnete sa kuvanjem, pročitajte ceo recept 

Ako ste na pola recepta i shvatite da nemate dovoljno brašna ili sirćeta, sigurno da vam recept neće ispasti kako treba. Pročitajte ceo recept pre nego što počnete sa pripremom i proverite da li imate sve potrebne sastojke, ali i dovoljnu količinu. Zatim počnite sa pripremom i pratite upustvo, posebno ako je recept koji se peče gde je preciznost ključna stvar. Nakon što savladate osnovnu verziju recepta, možete pokušati da isprobavate i različite komplikovanije varijante. 

Proverite ukus i začinjenost hrane pre posluženja 

Nikada nemojte ni da pomišljate da poslužite hranu pre nego što ste je isprobali, kaže Nikson. Ako je ukus blaži, dodajte malo soli i/ili bibera. To zvuči kao jednostavan trik, ali dovodi do uspeha. 

Uvek pri ruci imajte sastojke bar za jedno jelo 

Znate li onaj paničan osećaj kada ne znate šta da večerate? Vodite računa da uvek imate nešto u ostavi što možete da iskoristite, čak i ako je to obična pasta sa mariniranim sosom. I to će pomoći u eliminisanju anksioznosti. "Uvek kada potrošim te rezervne sastojke, odmah pri prvoj poseti prodavnice ih ponovo kupim. To zaista pomaže kada dođem kući uveče i ne znam šta bih pojela", kaže Kelsi. 

Kupovinu započnite proteinima 

Ako počnete od kupovine pilećih bataka ili mlevenog mesa, imaćete mnogo boljiu inspiraciju za sastojke koji su vam potrebni za večeru. "To je mnogo bolje nego da kupujete redom, potrošite mnogo para i na kraju shvatite da nemate dovoljno sastojaka ni da napravite jednu večeru," kaže ona. 

Kada kuvate za druge, kuvajte provereno jelo 

Kuvanje za druge može da vas podstakne da isprobate novi recept, ali da li će on sigurno ispasti kako treba? Pronalaženje dobrog specijaliteta i uspeh u pripremi se vremenom gradi, pa tako spremanje svakog jela morate da "vežbate". Zamislite da treba da vam dođu gosti, a pri najavi kažu da bi bilo lepo da "napravite one vaše neverovatne kolače" ili ’"vaše ukusne punjene pečurke". E, to je već uspeh! 

izvor: stvar ukusa

Paste se sa velikom lakoćom može pretvoriti u jeftine, raznovrsne, zdrave i ukusne obroke.

Imena

Pasta se može naći u stotinama različitih oblika, koji su uglavnom poznati po italijanskim nazivima. Bukvalni prevodi ovih imena ukazuju na oblik paste: kaneloni ili cevčice, konkilje ili školjke, fusili ili vretena, djemeli ili blizanci, lingvini ili jezičci, pene ili pera, ravioli ili repice (punjeno testo), špageti ili niti, taljatele ili trake, tortelini ili pitice i vermičele ili crvići (malo tanji špageti).

Koji oblik i kada?

Biranje prave paste za određeni sos predstavlja uobičajenu dilemu. Srećom, nema strogih pravila. Pomoći će vam ako zapamtite da pasta u obliku šupljih cevčica, kao što su pene ili rigatoni, dobro ide uz gušće sosove i sosove sa krupnijim sastojcima, dok tanja i ravna pasta, kao što su lingvini i fetučini, bolje idu uz glatke kremaste sosove.

Sveža ili gotova?

Sveža pasta obično apsorbuje više sosa od gotove. To treba uzeti u obzir jer sveža pasta može da se raspadne kada se služi uz sos od paradajza, ali savršeno ide uz jednostavan pesto sos. Sveža pasta je mekša od gotove i ne zadržava svoj oblik prilikom kuvanja. Zbog toga je bolje koristiti gotovu pastu za jela sa krupnijim sastojcima, kao što su jela sa morskim plodovima, ili sosovima od povrća.

Brašno

Pasta se pravi od kombinacije vode i brašna, često je obogaćena jajima ili uljem. Potražite pastu napravljenu od tvrde pšenice, jer se smatra da je brašno dobijeno od nje najbolje za pravljenje paste. Ako ste alergični na gluten, postoji veliki broj različite paste koja se pravi od pirinča, krompira, kukuruza ili heljde.

Čuvanje

Gotova pasta ima rok trajanja do 6 meseci, ako se čuva u hermetički zatvorenom pakovanju na tamnom mestu, zaklonjenom od sunčeve svetlosti. Sveža pasta može se držati u frižideru do 5 dana, ili u zamrzivaču do 4 meseca, ako je dobro upakovana u dvostruki plastični omotač. Zamrznutu pastu ne treba odmrzavati, već staviti direktno iz zamrzivača u ključalu vodu.

Količina

Koliko paste treba da skuvate? Po pravilu muškarci jedu više od žena, a odrasli više od dece. Ipak, uvek je bolje skuvati malo više nego dovoljno. Možete slediti sledeća okvirna uputstva:

Predjelo: sveža pasta 60-80 g po osobi, gotova pasta 90-100 g po osobi

Glavno jelo: sveža pasta 100-125 g po osobi, gotova pasta 125-150 g po osobi

Kuvanje paste

Pasta se veoma jednostavno kuva. Kao prvo, potrebna vam je šerpa odgovarajuće veličine u kojoj ćete prokuvati vodu. Ako je šerpa suviše mala, pasta će se slepiti i zalepiti za dno šerpe. Ako kuvate pastu u slanoj vodi, nemojte dodavati so dok voda ne proključa, jer neslana voda mnogo brže dolazi do tačke ključanja. U poklopljenoj šerpi voda će takođe brže proključati. Kada voda proključa, dodajte pastu i promešajte je nekoliko puta. Poklopite šerpu i pustite je da ponovo dođe do tačke ključanja. Čim ponovo proključa sklonite poklopac, jer će inače voda pokipeti. Pastu kuvajte dok ne bude al dente, što je italijanski izraz za ‘zube’. To znači da pasta treba da smekša, ali da i dalje bude čvrsta.

Kada je pasta kuvana stavite je u veliku metalnu cediljku da se ocedi. Nema potrebe da je prelijete hladnom vodom, osim ako planirate da je koristite za salatu od paste. Nemojte suviše da je ocedite jer će postati lepljiva.

Pastu treba poslužiti čim je kuvana – ako je ostavite da stoji formiraće čvrstu masu. Ako pravite salatu od apste i morate da ohladite pastu, ubacite i malo maslinovog ulja da bi ostala razdvojena. Najbolje bi bilo pripremiti sos pre nego što je pasta kuvana.

Vreme kuvanja zavisi od proizvođača. Stoga obavezno pročitajte uputstva proizvođača na pakovanju. Sveža pasta se kuva kraće i ne sme se prekuvati, jer će se inače raspasti. Kada su kuvani, sveži njoki će isplivati na površinu šerpe i treba ih izvaditi iz šerpe francuskom kašikom.

Evo nekoliko saveta o tome kako da konzervirate pečurke.

Sušenje pečuraka

Sušenje je najstariji i najjednostavniji način konzervisanja gljiva. Sušenje se može vršiti na suncu, u zagrejanoj prostoriji u kojoj je obezbeđeno provetravanje i u specijalnoj komori, tj. sušari. Podloga na kojoj se gljive suše može biti različita: od nizanja na konac, pri čemu gljive ne smeju da se dodiruju, do polaganja na tkaninu, hartiju, drvenu dasku ili mrežu zategnutu na ramu. Nedovoljno sušene gljive lako se kvare. Nije dobro ni presušiti gljive, jer se tada pri laganom pritisku mrve i pretvaraju u prah. Suše se sve jestive i uslovno jestive vrste, sem onih koje sadrže mlečni sok. Generalno gledano, sušenjem se delimično gubi ukus i miris gljiva. Izuzetak su neke vrste gljiva kojima se sušenjem miris pojačava, kao što su vilin karanfilić, đurđevača, vrganj i šampinjoni. Na primer, supa od sušenih gljiva ima bolju aromu nego od svežih, iako je u pitanju ista masa. Gljive se pre sušenja čiste (retko se peru), odstranjuju im se oštećeni delovi i režu se na kriške debljine 5-10 mm. Neki autori smatraju da je gljive bolje sušiti u senci nego na suncu, kako bi što više sačuvale boju, ukus i miris. Drugi pak savetuju da sušenje započne u senci, a završi se na suncu. U svakom slučaju, gljive se ne smeju ostaviti na otvorenom u toku noći, jer mogu povući vlagu i ubuđati se. Ujedno ih treba zaštiti od napada insekata.

Hlađenje i zamrzavanje pečuraka

Gljive se mogu zamrznuti sveže ili blanširane, ili pak kao gotova jela – dinstane. Upakovane gljive stavljaju se najpre na hladnije mesto u zamrzivaču. Zamrznuta pakovanja gljiva treba razmestiti u posebne fioke, ali tek posle 24 sata zamrzavanja. Na pakovanjima obavezno treba napisati sadržaj, kao i datum zamrzavanja, radi lakšeg snalaženja. Rok trajanja ili čuvanja gljiva u zamrzivaču gotovo je isti za sve vrste gljiva: sveže i blanširane gljive bilo koje vrste mogu se čuvati u zamrzivaču 8-10 meseci, a dinstane do 3 meseca.

Kiseljenje pečuraka

Gljive mogu da konzervišu razne kiseline, a najčešće se za konzervisanje gljiva koristi alkoholno sirće. Sirćetna kiselina u jačini od 4 do 5% više je nego dovoljna da spreči razvoj bakterija i drugih mikroorganizama u gljivama. Ovakvo dejstvo sirćetna kiselina ima već pri koncentraciji od 1%.

Očistiti 1 kg gljiva i sipati ih u posudu sa ključalom vodom, pa dodati kašiku soli. Gljive kuvati do 7 minuta, a zatim ih izvaditi i staviti da se ocede. Pripremiti preliv: u 1 litar vode dodati 1 dl 9% alkoholnog sirćeta i lovorov list, 5-6 zrna bibera, karanfilić i kašiku soli. Kiseli preliv prokuvati i ohladiti. Oceđene gljive staviti u tegle i preliti prelivom do vrha. Dobro zatvoriti. Poželjno je izvršiti pasterizaciju.

Sto u kući, čak i kada ne dolaze gosti, treba da bude lepo postavljen. Sto uvek treba da bude pokriven stolnjakom. Ako su ručak ili večera svečani, preporučuje se beli stolnjak od kvalitetnog materijala (npr. damasta), a salvete treba da su u istom tonu. Stolnjak mora da bude savršeno čist i ispeglan. Za ručak ili večeru koji nisu svečani mogu se upotrebiti i stolnjaci u boji, šareni, karirani i sl.

Pribor za jelo postavlja se tako što se viljuška postavi levo, a nož desno od tanjira. Kašika se postavlja desno od noža, sa spoljne strane. Kašike, viljuške i nož treba postaviti tako da im drške budu okrenute prema ivici stola, a oštrica noža prema tanjiru.

Kod jednostavnog rasporeda pribora za jelo, kada se jede u vlastitoj kući, obično se postavlja veliki plitki tanjir, a na njega duboki tanjir za supu. Ako se služi i predjelo, onda se stavlja manji tanjir za predjelo, sa posebnom viljuškom i nožem.

Kada se priređuje ručak ili večera za goste, postavljanje stola je nešto komplikovanije. Ako se služi više jela, valja staviti odgovarajući pribor, ali nikada više od tri viljuške i tri noža. Ako se pre glavnog jela služi riba, obavezno se postavlja poseban pribor za ribu, i to viljuška levo od tanjira sa spoljne strane, a nož između kašike i noža za glavno jelo.

Ko nema pribor za ribu, može je jesti samo viljuškom i komadićem hleba. Viljuška za ribu stavlja se pre viljuške za meso. Dobro je ako viljuška za ribu ima drugačiji oblik, npr ako je nešto manja. U tom slučaju, s leve strane tanjira biće postavljene dve viljuške, a sa desne jedan nož.

Kašičice i male viljuške za desert mogu se staviti s gornje strane tanjira, s drškom okrenutom prema desnoj ruci.

Posuda za kompot, zajedno sa kašičicom, postavlja se levo od tanjirića za salatu. Na tanjir se stavlja složena salveta, a isečeni komad hleba u korpicu. Posude za so i biber takođe su uobičajeni predmeti na stolu. Na stolu bi trebalo da se nalazi i bokal sa vodom i čaša za svaku osobu. Ako se pije voda, postavlja se čaša od 2 dl, a za vino čaša od 1 dl. Čaše se na stolu ne okreću naopako, već se postavljaju tako da se u njih može odmah sipati.

Veliki pribor za vađenje jela (velika kašika za supu, kašika za varivo i pribor za vađenje mesa, salate..) stavlja se na sto desno od domaćice.

Kada krenete u nabavku namirnica, trebalo bi da vodite računa kako o cenama tako i o kvalitetu, što znači da bi trebalo da obratite pažnju i na rok trajanja nekih namirnica i proizvoda.

Najlakše je sa proizvodima koji na samoj ambalaži imaju označen rok trajanje i datum proizvodnje. Ipak, može se desiti da konzervirane namirnice budu pokvarene i pre isteka roka trajanja. To ćete lako prepoznati po deformisanoj limenci konzerve, tj. po poklopcu naduvenom zbog gasova nastalih usled raspadanja namirnica. Takve konzerve ne bi smele da budu u prometu, jer upotreba pokvarenih namirnica može izazvati razna oboljenja i trovanja.

Kada je reč o ribi, da biste bili sigurni da je sveža, obratite pažnju na sledeće karakteristike: škrge su sočno crvene, kost oko škrga čvrsto prileže, meso je čvrsto (prilikom pritiska prsta ne sme ostati udubljenje), oči su bistre, a ljuske sjajne. Ribu koja ne odgovara ovom opisu obično prati i neugodan miris i ne treba je kupovati. Dobra smrznuta riba mora biti čvrsta i pokazivati iste karakteristike kao i sveža.

Ako kupujete živinsko meso, obratite pažnju na to koliko je staro. Poznato je da je mlada živina sočnija i prijatnija i da se može koristiti za pečenje, pohovanje i dinstanje, dok se starija živina uglavnom kuva. Postoji nekoliko parametra na osnovu kojih možete lako proceniti starost živinskog mesa. Ako je prsna kost mekana i savitljiva, reč je o mladoj živini. Sem toga, boja nogu mlade živine je svetla i glatka, a stare izrazitije tamna i hrapava.

Pri kupovini svinjetine, najbolje je uzimati svinjsko meso svetlije boje koje nije premasno. Crvena boja mesa ukazuje na to da je svinja stara jer je meso suvo.

1) Mleveno meso biće vazdušastije i manje kalorično ako se pomeša sa nemasnim krem sirom umesto sa prezlama ili hlebom.

2) Pileće meso će imati hrskavu koricu ako se tokom pečenja preliva limunovim sokom razblaženim u malo vode.

3) Ako vam je sok od pečenja malo pregoreo i ima gorak ukus, izvadite meso iz posude, sok prospite, umesto njega ulijte malo supe od kocke, dodajte nekoliko kašika vina, vratite meso u ovu tečnost i nastavite pečenje koliko je potrebno da meso omekša.

4) Soku od pečenja možete dodati malo kisele pavlake, pa ćete dobiti ukusan preliv za kuvan krompir, pirinač ili rezance.

5) Kada meso ili povrće želite da pečete u aluminijumskoj foliji, stavite ih na onu sjajnu stranu, a zatim krajeve pažljivo pokupite i savijte, da za vreme pečenja ne bi iscurio sok. Dobro je znati da pečenje u aluminijumskoj foliji traje malo duže nego pečenje u običnoj posudi.

6) Ako vam je meso nekoliko dana duže stajalo u frižideru i dobilo neprijatan miris, operite ga hladnom vodom i ostavite četvrt sata u blagom čaju od kamilice.

7) Kad pečete meso koje je dugo stajalo u zamrzivaču stavite pored njega nekoliko kriški korena celera i pecite zajedno. Tako će meso biti ukusnije.

8) Svako meso koje nameravate da pržite daleko je ukusnije i mekše ako ga prethodno neko vreme držite u mleku.

9) Džigerica će biti mekša i ukusnija ako se na svako parče pre prženja sipa po nekoliko kapi vinskog sirćeta. Nikako je ne treba soliti pre prženja, već posle, inače će biti žilava.

10) Meso za roštilj ne sme biti tek izvađeno iz frižidera, jer se može dogoditi da iznutra ostane hladno. Namirnice treba da budu sobne temperature. Pre pečenja na roštilju, meso mora biti sasvim suvo, bez vlage, a dobro je da se malo premaže uljem. Soliti i biberiti treba ga tek kada je gotovo sasvim pečeno, jer so izvlači vodu, pa bi iz mesa iscurio sok, a zapečen biber ima neprijatan ukus i miris.

Flambiranje je kulinarski izraz koji označava postupak u kom se gotovo jelo ili poslastica preliju istopljenom masnoćom ili alkoholnim pićem i potom zapale. Flambirana jela su veoma atraktivna jer se, po pravilu, pripremaju na stolu pred samim gostom.

Flambirati se mogu različite vrste mesa, ali i poslastica – pre svega palačinke. Kada je reč o flambiranim mesnim jelima, treba pomenuti da su ta jela u kuhinji već napravljena, a da se kraj stola, pred gostom, samo dovršavaju. Tačnije, uz meso se, kraj stola, priprema umak. Najčešće se flambira govedina (posebno šatobrijan i goveđi medaljoni), a može se flambirati i divljač.

Za sam postupak flambiranja, od alkoholnih pića najviše se cene likeri poput maraskina, cointreau, grand-manier, curacao i slični, ali se veoma često upotrebljava i vinjak, konjak, rakija od višanja ili kajsija.

Roštilj treba da bude dobro zagrejan da bi se površina mesa brzo zapekla i da hranljivi i aromatični sokovi ne bi iscurili.

Komadi mesa koji se u obliku šnicle peku na roštilju treba da budu ravni. Sve neravnine i ispupčenja brže će zagoriti pa nećete moći lepo i ravnomerno da ispečete komad.

Tvrde komade mesa treba pre pečenja omekšati u marinadi. Sem toga marinada u koju se meso stavlja začinjena je pa šnicla povlači u sebe finu aromu.

Meso treba izlupati i premazati uljem kojim se premazuje i rešetka.

Bela i svetla mesa moraju se peći na ravnomernoj temperaturi. 

Da bi meso bilo sočno, treba ga premazivati u toku pečenja tečnom masnoćom (uljem ili rastopljenom mašću).

Tamna mesa koja su po prirodi sočna, treba prvo zapeći na najjačoj vatri, a zatim nastaviti pečenje na normalnoj vatri.

Panirane sitne komade pecite na umerenoj vatri premazane sa malo ulja ili maslaca dok ne postanu zlatnožuti.

Meso za roštilj se ne soli, jer so izvlači sok iz njega i meso ostaje suvo. Izuzetak su ražnjići i pilići.

Na roštilju se može peći i povrće, pre svega ono čvrsto kao što je paradajz, celer, gljive. Ono se premazuje uljem, a paradajz s gornje strane treba razrezati u obliku krsta.

Veoma sočno povrće treba peći obmotano aluminijumskom folijom.

Veoma je ukusan krompir koji se posle kuvanja malo proprži na roštilju. Skuvan, oljušten i ohlađen krompir treba raseći po dužini, između polovina ubaciti deblji komad topljenog sira, premazati krompir uljem, posuti crvenom paprikom i biberom, umotati u foliju i sa strane roštilja peći oko 20 minuta.

Pečenje na roštilju u foliji ima dosta prednosti. Meso je mekše, sočnije i zadržava jači i bolji ukus. Postupak je u glavnim crtama ovakav: Folija se premaže uljem, stavi se ono Što se peče i sve se dobro uvije da sok ne bi iscurio. 

Može se peći i mešoviti sadržaj: 

-riba izmešana sa kolutovima luka 

-džigerica sa kockicama celera i nekoliko listića špenata. 

Prilikom serviranja folija se samo olabavi i jelo se iznosi na sto u njoj.

Ribe pre pečenja na roštilju mogu se posuti brašnom. Tada im je korica hrskavija. Potrebno ih je premazivati uljem i ne okretati dok se jedna strana ne zapeče.