Ne postoji jelo koje ima toliko imena. Najviše ljudi u Srbiji ih zove prženice, magično jelo od starog hleba, jaja, mleka i malo soli. Ipak, ne zovu ih svi tako.

Ako se zateknete u Banatu, možete da dobijete samo kvašenice ili moče, u Bačkoj su pofezne ili bundaš kenjer, u Sremu zavijače, u Mačvi rutavci, na jugu Srbije ribanjke.

Ako skoknete do Hrvatske, tamo ćete jesti pohani kruh, popečke od kruha ili u Slavoniji trambave mašćenke.

Da ne idemo dalje po komšiluku... U Americi bi svuda trebalo da dobijete prženice, ako tražite francuski tost. Ali, kako ih zovu u Francuskoj? Pa tamo prženice imaju sasvim novo ime Pain perdu, u prevodu izgubljeni hleb.

Izraz francuski tost prema Oksfordovom rečniku koristi u Evropi još od XVII veka, a prvi put je upotrebljena 1660. godine uz preporuku da se jedu natopljene crnim ili nekom drugom vrstom vina.

Kada Englez kaže “Poor Knights of Windsor” misli na prženice sa džemom. Ljubitelji slatkih prženica su i Kanađani, koji ih jedu sa javorovim sirupom.

Škoti su za klasičnu verziju sa kobasicama, a Indijici ih jedu sa ljutom papričicom i iseckanim lukom. U Mijanmaru ih zovu Bombajski hleb.

Recept je jednostavan. Bajati hleb isečete na kriške i umočite u mešavinu umućenih jaja, malo mleka i soli. Pržite na tiganju u vrelom ulju. Sve ostalo prepušteno je vašoj mašti.

Poreklo ovog komplikovanog recepta nije poznato, ali se jedna verzija pojavljuje u rimskom kuvaru iz IV veka. U tom receptu nema jaja. Piše samo da bajati hleb možete da umočite u mleko i prepečete, i on opet postaje ukusan. Postoji i recept iz srednjeg veka “Pan Dulcis”. U njemu piše da se hleb potopi u mleko, proprži u ulju, uvalja u med i posluži.

Izvor: Super recepti

Koliko ste puta, planirano ili neplanirano, pročitali različite savete o ishrani, koji za cilj imaju gubljenje ili dobijanje kilograma? Ali o bilo kom cilju da se radilo, svaki plan ishrane imao je neka pravila i zadate brojeve koje su određivale količinu dnevnog unosa svakog nutrijenta (proteini, ugljeni hidrati i masti).

Za primer ćemo uzeti računanje proteina, ali potpuno isti princip važi i za računanje ugljenih hidrata i masti. Na primer, neka u planu ishrane piše da dnevno treba uneti 120 grama proteina. Znate da je meso, pogotovo piletina, bogato proteinima. Uzmete komad pilećih prsa koji iznosi 100 grama, pripremite ih i pojedete. Dakle, pojeli ste 100 grama piletine, piletina je bogata proteinima i to je to. Dnevni unos proteina još malo pa je zadovoljen. Ali to nije baš tako.

To što ste pojeli 100 grama pilećih prsa ne znači da ste automatski uneli 100 grama proteina. Da biste saznali koliko ste zapravo proteina uneli neophodna vam je tablica kalorija, u kojoj piše koliko svaka pojedina namirnica sadrži nutrijenata. Vrlo je važno kako se svi navedeni brojevi odnose na 100 grama sirove namirnice, a ne već obrađene.

Dakle, za pileća prsa će pisati kako 100 grama sirovog mesa sadrži 21 gram proteina. Znači, umesto 100 grama kako ste mislili, zapravo ste uneli 21 gram. Uz malo matematike lako možete izračunati kako u toku dana morate da unesete još 99 grama kako biste došli do zadatih 120 grama.

Tokom dana poješćete još 200 grama pilećih prsa, što će doneti novih 42 grama (21 g na 100 g namirnice), što zajedno s već unesenim 21 gramom ukupno daje 63 grama. Treći obrok može biti 100 grama tune što će nam, prema tablici kalorija, doneti 24 grama proteina. Kada ih prebrojimo sa već unesenim gramima, dolazimo do brojke od 91 grama. Sledeći obrok broji se po istom principu, i tako sve dok ne dođete do brojke od 120 grama, tj. zadatog dnevnog unosa.

Ali čitajući tablicu kalorija primetili ste kako 100 grama pirinča sadrži 7 grama proteina. Pojeli ste 100 grama pilećih prsa sa 100 grama pirinča. Znači li to sada da ste uneli 28 grama proteina (21 piletina i 7 pirinča)? Nažalost ne. Naime, proteini biljnog porekla ne računaju se u dnevne proteinske potrebe. Razlog je taj što proteini biljnog porekla nemaju kompletnu tzv. aminokiselinsku kompoziciju kao što imaju proteini iz mesa, ribe, sireva i ostalih namirnica bogatih proteinima.

Šta je onda s vegetarijancima i veganima? Situacija kod njih je samo malo zahtevnija jer traži malo više kombinovanja. Naime, određene namirnice kao što su pasulj, soja, konoplja itd. imaju zadovoljavajuću, ali ne i kompletnu aminokiselinsku kompoziciju. Ali kombinacijom dve, ili ako je potrebno više različitih namirnica, može da se dobije kompletna aminokiselinska kompozicija, koja se dobije kada se pojede neko meso.

Kako izgleda, aminokiselinska kompozicija svake pojedine namirnice takođe mora da se pročita u posebnim tablicama. Dakle, naravno da se sve može, samo je, kao što je navedeno, potrebno samo malo više truda i kombinacija s različitim namirnicama.

Izvor: Index.hr

One jesu zdrave i hranljive i nemojte u potpunosti da ih izbegavate, ali konzumirajte ih umereno, jer velike količine mogu da povećaju vašu težinu.

Ako želite da smršate ili držite težinu pod kontrolom, ugljeni hidrati su prvi na koje morate da pazite u ishrani.

Slatkiši, hleb i testenina najpoznatiji su "domovi" ovih neprijatelja vitke linije, ali postoje i popularne namirnice za koje vrlo verojatno niste znali da su krcate ugljenim hidratima. One jesu zdrave i hranljive i nemojte u potpunosti da ih izbegavate, ali konzumirajte ih umereno, jer velike količine mogu da povećaju vašu težinu.

Trik je u tome što svi znamo da hleb goji, pa ga jedemo u manjoj količini kada želimo da smršamo, a za sledeće namirnice mislimo da su bezbedne za liniju i u neograničenim količinama:

1. Kesten

Trideset grama kestena sadrži oko 15 grama ugljienih hidrata i manje od grama belančevina (ista količina kikirikija i badema ima oko šest grama, a oraha manje od četiri grama ugljenih hidrata). Sa druge strane, kesten sadrži samo trećinu kalorija kao ista količina drugih popularnih orašastih plodova.

2. Suve smokve

Nema sumnje da su smokve super hrana, pune su vlakana i dobar izvor bakra, kalijuma, mangana i vitamina B. Ali, kada je osušite, smokva postaje puna ugljenih hidrata. Ako pojedete samo šest suvih smokvi, uneli ste više od trideset grama ugljenih hidrata. Ipak, suve smokve imaju i puno pozitivnih svojstava - ne sadrže masti i ne povećavaju holesterol, pa su odličan izbor za međuobrok van kuće, jer ne moraju da stoje u frižideru. Samo pazite na veličine porcije.

3. Krekeri od raži

Mnogi ih jedu umesto hleba i misle da mogu da ih jedu u neograničenim količinama, ali to je zabluda. Trideset grama ražanih krekera sadrži oko 23 grama ugljenih hidrata. Plus je taj što ti ugljeni hidrati dolaze od celog zrna, zbog čega krekeri od raži imaju veliku hranljivu vrednost.

4. Keks bez šećera

Keks koji ne sadrži šećer sadrži malo manju količinu ugljenih hidrata od zašećerenog keksa - tri čokoladna keksa bez šećera sadrže oko 20, a tri zašećerena keksa sadrže 28 grama ugljenih hidrata.

5. Pasulj iz konzerve

Pasulj je pun zdravih, kompleksnih ugljenih hidrata i vlakana, kao i proteina. Ali, pasulj iz konzerve u većini slučajeva sadrži puno dodatnog šećera, oko 12 grama na pola šoljice, a ženama se preporučuje da ne unose više od 24 grama šećera dnevno.

6. Sok od suvih šljiva

Ako ostavite suve šljive natopljene u vodi preko noći, dobićete sok koji obiluje vlaknima, sorbitolom, vitaminima C, K, B6 i B3, ali dva decilitra soka od suvih šljiva sadrži i 45 grama ugljenih hidrata. Ipak, prirodan šećer u ovom soku zdraviji je od veštačkih zaslađivača koji se nalaze u mnogim sokovima.

Izvor: zadovoljna.hr

Da li vam se desilo da osećate umor nakon jela? Evo zbog čega se to dešava

Naučnici sa istraživačkog instituta "Skrips" u SAD kreirali su sistem kojim se može izmeriti ponašanje voćnih mušica, kada je reč o spavanju i hranjenju. Ustanovljeno je da insekti, poput ljudi, spavaju duže nakon obilnijih obroka. Istraživanje je pokazalo da određene vrste hrane dovode do pospanosti nakon jela.

Naučnici su kreirali sistem "Activity Recording CAFE" (ARC), sistem koji omogućava vizuelno praćenje konzumiranja hrane i kretanja insekata. Rezultati praćenja ponašanja voćnih mušica nakon obroka pokazali su da su one duže spavale.

Period spavanja traje od 20 do 40 minuta, a mušice koje jedu više generalno spavaju duže. Kako bi ustanovili da li pojedini hranjivi sastojci mogu da utiči na san nakon obroka, naučnici su mušicama dali hranu koja se sastoji od proteina, soli ili šećera.

Istraživanjem je ustanovljeno da proteini i so utiču na san nakon obroka, što pokazuje da ovu vrstu sna zaista reguliše određena vrsta hrane.

Izvor: klix.ba

Nedavno istraživanje u Japanu pokazalo je da su banane s crnim tačkicama odlične za zdravlje, piše Life Hack.

Najbolje su kada tačkice tek počnu da se pojavljuju - tada su najbogatije antioksidansima i mineralima. Kao takve, najlakše se vare i nose najviše dobrobiti za zdravlje.

Ovo je devet razloga zbog kojih bi trebalo da počnete da ih jedete:

1. Pružaju dodatnu zaštitu od raka

Sadrže supstancu TNF - faktor nekroze tumora koji uništava ćelije raka. Jedenje takvih banana zato može da doprinosi prevenciji raka.

2. Leče gorušicu

Banane su odličan izvor prirodnih antacida, supstance koja neutrališe želudačnu kiselinu i smanjuje kiselost stomačne sredine. Ako imate problema s varenjem hrane ili sa gorušicom, pojedite bananu za trenutno olakšanje.

3. Regulišu krvni pritisak

Da biste održali optimalni krvni pritisak, neophodno je i da nivo kalijuma u krvi bude dovoljan, a banane su bogate upravo ovim mineralom. Takođe sadrže izuzetno malu količinu natrijuma koji podstiče rast krvnog pritiska.

4. Manje ste depresivni

Sadrže triptofan, aminokiselinu neophodnu za proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji podstiče smirenost, dobro raspoloženje i dobar san.

5. Ako patite od zatvora...

...posegnite za bananom. Zbog velikog udela vlakana, ova namirnica je odlična za podsticanje varenja.

6. Daju vam energiju - odmah!

Ako se osećate umorno, na poslu ste ili treba da idete na trening, a nemate snage - pojedite bananu. Zbog svog jedinstvenog sastava, ona će vam dati mnogo energije, ali na zdrav način. Kalijum iz nje sprečiće grčenje mišića, a ostali minerali i nutrijenti iz banane produžavaju telesnu izdržljivost. Zato - umesto slatkiša ili kafe, radije uzmite bananu.

7. Dobre su ako imate čir na želucu

Zbog svoje mekane strukture i lake svarljivosti, tačkaste banane su idealne za sve koji imaju želudačne probleme.

8. Odlično sredstvo u borbi protiv anemije

Banane su bogate gvožđem i zato predstavljaju idealnu namirnicu za sve one koji se bore s anemijom ili trenutnim manjkom gvožđa u krvi.

9. Pomažu kod menstrualnih bolova

Visok nivo kalijuma u tačkastim bananama olakšava menstrualne bolove i grčeve. Ove banane bogate su vitaminom B6, koji smanjuje nadutost i zadržavanje vode u telu tokom "onih dana u mesecu".

Izvor: 24sata.hr

Ukoliko imate blender prosečne snage, ne bi trebalo da ga koristite za neke od ovih sastojaka.

Iako snažan motor i noževi blendera mogu da izblenduju mnogo toga, postoji nekoliko stvari koje ne bi trebalo da stavljate u ovaj uređaj.

Pročitajte kojih je to sedam stvari koje ne smete da ubacujete u blender:

1. Suviše vruću tečnost

Dok je za pasiranje sastojaka supe, kako biste napravili potaž, najpraktičnija stvar blender, ukoliko je ta supa suviše vruća, ubacivanje iste u blender može biti vrlo opasno. Ubacivanjem vrlo vruće tečnosti i potom uključivanjem blendera stvara se para i pritisak unutar aparata, što može dovesti do toga da poklopac iskoči a vruća supa eksplodira po prostoriji.

Umesto toga, pustite da se supa prohladi bar pet minuta pre nego što je ubacite u blender. Popunite ga tečnošću do polovine i držite poklopac čvrsto obmotan peškirom kako biste sprečili nezgode.

2. Pire krompir

Iako vam ovo možda deluje bezazleno, uključivanje blendera kako biste napravili pire krompir neće dati rezultate. Oštrice blendera će previše da "usitne" krompir što će dovesti do toga da oslobodi previše skroba. Krajnji rezultat će biti lepljiva, gumena masa umesto penastog priloga koji svi volimo. Umesto toga, upotrebite klasične alatke za pravljnje pire krompira, sprave za pasiranje ili mlin za hranu.

3. Sušeno voće ili sušeni paradajz

Ukoliko imate blender velike jačine, ovo ne bi trebalo da bude problem. Međutim, ukoliko imate blender standardne jačine, kožasta i žilava tekstura sušenog voća i paradajza može vrlo lako da se zaglavi za oštirce blendera i da ih upropasti. Zato, ukoliko morate da izblendujete sušeno voće ili paradajz, prethodno ih potopite u toplu vodu kako biste ih omekšali.

4. Zrna kafe

Tehnički, možete samleti zrna kafe u blenderu. Ali, postoje bolje alatke za melvenje celih zrna. Blender može učiniti da zrna kafe budu nejednako samlevena što može uticati na ukus kafe. Zrna takođe mogu da pohabaju oštrice blendera te je stoga bolje da potražite mlin za kafu.

5. Bilo šta što je jako smrznuto

Ponovićemo, ukoliko imate jak blender, ovo je dozvoljeno, međutim ukoliko je vaš blender standardne jačine, tvrđe i čvrste stvari bi mogle uzrokovati probleme. Kockice leda bi mogle biti problematične za drobljenje, smrznuto voće može ostati u komadima, dok oštrice blendera mogu da se pohabaju pod pritiskom. Umesto toga, ukoliko pokušavate da napravite "smuti" u blenderu standardne jačine, bilo bi poželjno da pustite da se voće prethodno otapa nekih pet do deset minuta pre nego što ga ubacite u blender a takođe se preporučuje upotreba već smrksanog leda.

6. Cela zrna

Mlin za začine kao i avan i tučak postoje s razlogom i zaista su najbolje alatke za obradu celog zrna. Standardne oštrice blendera zaista nisu namenjene za suve sastojke. Visina blendera takođe može uzrokovati da se fine čestice začina mnogo sporije slegnu, što može dovesti do toga da biber i druge čestice koje izazivaju kašalj, plutaju u vazduhu.

7. Posuđe, dok blender radi

Možda vam deluje da se ovo podrazumeva, ali nije loše da se podsetimo: budite sigurni da je blender u potpunosti isključen pre nego što ubacite kašiku ili lopaticu u aparat kako biste promešali ili zahvatili smesu. Odvojite bokal od baze pre nego što upotrebite pribor za jelo.

Izvor: Stvar ukusa

Od priloga uz jelo, sendviča pa do deserta, hleb je temelj ishrane u zapadnom društvu, ali u poslednje vreme smatra se kako šteti zdravlju.

Tome u prilog ide i podatak da se prodaja hleba u poslednjih 30 godina smanjila za oko 40 odsto, otkriva italijanska studija.

U većini slučajeva, ljudi ne kupuju hleb jer misle kako možda imaju neki oblik celijakije ili loše podnose namirnice koje sadrže gluten. Hleb se krivi za ceo niz simptoma, od umora, bola u stomaku, nadutosti i glavobolju. Međutim mozak je istovremeno zavisan od hleba jer se nakon njega osećamo sito, zadovoljno i puni energije. Naučnici to objašnjavaju time što ugljeni hidrati iz hleba podstiču proizvodnju tzv. hormona sreće serotonina, a najveća potreba za serotoninom javlja se oko 16 časova. Tada se za obnovu energije preporučuje obrok sa hlebom.

Beli hleb može da ubrza metabolizam

Beli hleb ljudi najčešće kupuju jer ga smatraju najfinijim. Uz njega je popularan i kukuruzni, kao i onaj sa semenkama. Najveći problem s belim hlebom je to što on zbog visokog glikemijskog indeksa prebrzo otpušta energiju, tako da povišava nivo šećera u krvi. To može pridoneti nastanku dijabetesa tipa 2, pa čak i ubrzati razvoj malignih obolenja. Ipak, oni koji nemaju porodičnu istoriju dijabetesa, ne treba da izbegavaju beli hleb, koji je idealan za doručak, jer tada ubrzava rad metabolizma.

Hleb sa žitaricama sa celim zrnom nije najbolji izbor za svakoga, pa tako neki naučnici tvrde da takav hleb pogoršava simptome nadraženog creva.

Gojenje, hleb i skrob

Atkinsonova i Dukan dijeta kao i brojni drugi režimi ishrane ograničavaju unos ugljenih hidrata, s tvrdnjom kako oni uzrokuju povećanje šećera u krvi, sprečavajući telo da sagoreva masti. Tako se propagira ideja da je hleb nezdrav, goji i da čak i šteti organizmu. Međutim on je i dalje namirnica koje se ljudi najteže odriču. Ipak, ugljeni hidrati zapravo mogu pomoći pri mršavljenju, tvrde naučnici. Oni su dokazali da otporni skrob, koji se nalazi u hrani bogatoj ugljenim hidratima poput banana, pirinča, testa i krompira, smanjuje apetit, jača metabolizam, poboljšava raspoloženje, smanjuje stres i ubrzava gubitak težine.

Kriva su vlakna, a ne pšenica?

Celijakija se dijagnostifikuje uz pomoć analize krvi, kao i biopsije uzorka creva. Problem je što se većina ljudi sami proglašavaju bolesnim i izbegavaju gluten. Budući da se u namirnicama bez glutena dodaju vlakna, takvi ljudi mogu imati više problema s probavom nakon takve ishrane, nego pre.

"U većini slučajeva teško je odrediti smetaju li nekome vlakna ili gluten u pšenici", tvrdi Sara Slit, predsednica britanskog udruženja Celijakije.

Zamrzavanje hleba nije zdravo

Iako je to jednostavna procedura za očuvanje hleb svežim, upravo on može biti uzrok nadutosti gasova. Zamrzavanjem se razbija pšenična struktura hleba, pa on postaje težak za probavu.

Izvor: Express.hr

Soda bikarbona odavno važi za veoma lekovitu supstancu, ali ljudi su joj u jednom trenutku pripisali čudotvorne moći. Ona nije svemoguća, ali za neke boljke zaista jeste lek.

ako je soda bikarbona proglašavana medicinskim čudom koje leči rak, to nije tačno. Ona nije svemoguća, ali ipak postoje neki zdravstveni problemi i stanja koja ova bela praškasta supstanca zaista može da reši.

Ovo je lista tegoba koje soda bikarbona zaista može da odagna, a sve što treba da uradite jeste da je rastvorite u vodi i popijete ili koristite kao tople obloge ili za ispiranje.

Protiv gorušice i za bolje varenje jer je natrijum-bikarbonat efikasan kao kiselina ili enzim, Najjednostavniji način je da polovinu kašičice sode bikarbone sipate pola šolje vode i da uzimate na dva-tri sata.

Uklanja gasove koje izaziva varenje mahunarki.
Ubalažava iritacije izazvane ubodom meduze ili žarenjem koprive.
Ublažava svrab i iritacije uzrokovane boginjama.
Ublažava bol krajnika i ubrzava proces oporavka.
Pomaže kod gljivica u ustima.
Otčepljuje zapušen nos.
Ublažava opekotine na jeziku.
Smanjuje bol u zglobovima.
Leči ranice u ustima.

Takođe, soda bikarbona koristi se i kod stomatoloških problema. Kao rastvor odlična je za uklanjanje fleka, sprečavanje kamenca i dentalnog plaka, kad vas muči zadah, ali u borbi protiv gingivitisa i upale desni, te za tretiranje ispucalih krajeva usta, piše Telegraf. U stanju je da očisti zube, oralne aparate i zubne proteze.

A ukoliko želite da izbelite zube, u sud stavite četvrtinu šoljice sode bikarbone i sok polovine limuna. Smesu nanesite na zube i ostavite da deluje tri minuta – nikako duže – da ne biste oštetili zubnu gleđ. Operite zube pastom, a postupak ponovite jednom nedeljno.

Izvor: Zdravlje žene

Bliži se vreme svinjokolja, kada će mnoge porodice obezbediti sebi zalihe svinjske masti.

Suprotno uvreženom mišljenju, svinjska mast nije nezdrava, ali je treba umereno koristiti.

Predstavljamo vam još neke činjenice o ovoj cenjenoj namirnici na domaćoj trpezi:

Dobijanje

Mokri postupak - masno tkivo se topi u ključaloj vodi i mast se skuplja na površini.

Suvi postupak - masno tkivo se topi prženjem, a od ostataka dobijamo čvarke. Otopljena mast pročišćava se kroz rešeta i hladi. Od brzine hlađenja masti zavisi i njena konzistencija koja može biti zrnaste ili glatke teksture.

Osnovni sastav i kvalitet

Zavisi od dela masnog tkiva koji se topi i još važnije, od načina ishrane svinje. Svinjska mast sadrži: 40% zasićenih masnih kiselina - najzastupljenije su stearinska i palmitinska, 50% mononezasićenih masnih kiselina i 10% polinezasićenih masnih kiselina.

Korišćenje

Tradicionalno na hlebu s mlevenom paprikom ili šećerom, za dinstanje, pečenje i prženje; povoljan odnos zasićenih i nezasićenih masnih kiselina štiti mast od oksidacije tokom izlaganja vazduhu i toploti.

Svinjska mast nije nezdrava

Mit o tome da je svinjska mast nezdrava odavno su pobila mnoga naučna istraživanja. Ključ je u umerenosti, ali i u uravnoteženosti koja se jedino može postići ako se uz svinjsku mast u ishrani koriste i ostale masti i ulja.

Svinjska mast sadrži holesterol

Holesterol je ključan za niz metaboličkih procesa i sintezu hormona i bez njega naš organizam ne može normalno da funkcioniše. Međutim, unošenjem namirnica bogatih holesterolom podstiče se i proizvodnja holesterola u organizmu, pa treba voditi računa o umerenosti.

Svinjska mast je dobar konzervans

Ova vrsta masnoće teško se kvari i može dugo stajati na tamnom i hladnom mestu. Zato se u kulinarstvu tradicionalno koristila i kao medijum za čuvanje, npr. pečenog mesa, poput neke vrste zamene za frižider.

Izvor: jutarnji.hr

So menja ukus hrane, ali i utiče na telo na načine koje ne možete ni da zamislite.

Nadutost

Ukoliko imate problem s nadimanjem, smanjenje konzumacije soli može pomoći. Prekomerna konzumacija soli povećava nivo natrijuma u telu, zbog čega ono zadržava dodatne količine tečnosti.

Visok krvni pritisak

So utiče i na krvni pritisak. Što više soli unosite, u organizmu ima više natrijuma, a viši nivo natrijuma povećava krvni pritisak. Smanjenjem unosa soli za 4,6 grama snižava se krvni pritisak. Manjak soli ima suprotno dejstvo, tako da se preporučuje praćenje unosa soli, jer se na taj način kontroliše i nivo natrijuma u organizmu.

Bolesti srca

Natrijum je veoma važan za organizam, ali njegov višak pravi znatnu štetu i može dovesti do kardiovaskularnih bolesti, bolesti srca, srčane insuficijencije i moždanog udara. Preterana konzumacija soli udvostručava rizik. Pušači, stariji ljudi, dijabetičari i ljudi s visokim krvnim pritiskom su rizična grupa, tako da moraju da kontrolišu unos soli.

Kognitivne sposobnosti

S povećanjem krvnog pritiska se javljaju moždani problemi. Ljudi koji unose mnogo soli i slabo se kreću rizikuju slabljenje kognitivnih sposobnosti. Stručnjaci savetuju smanjenje unosa soli, kao i svakodnevno vežbanje u trajanju od 30 minuta, kako bi čovek bio mentalno i fizički zdrav.

Bubrezi

Bubrezi imaju važnu ulogu u filtriranju otpadnih proizvoda iz krvi, a njihovo zatajenje može dovesti do disbalansa tečnosti u krvi, abnormalnih stanja i na kraju smrti. Visok krvni pritisak može takođe da dovede do prestanka rada bubrega jer vrši pritisak na arterije. Osobe koje imaju problema s bubrezima sa smanjenjem unosa soli osete poboljšanje. Potrošnja soli je definitivno povezana sa zdravljem bubrega.

Potreba za slanim

Oni koji konzumiraju mnogo soli neretko osećaju potrebu za sve većim količinama. Njima se savetuje da so zamene drugim začinima, kao što je paprika.

Moždani udar

Velika potrošnja soli povećava količinu natrijuma u krvi, a to dovodi do povišenog krvnog pritiska, koji može rezultovati moždanim udarom. Za kontrolu natrijuma u organizmu se preporučuje smanjenje unosa soli.

Koža

Preterano unošenje soli u organizam uzrokuje edeme, odnosno oticanje ruku, nogu i članaka. To su ekstremni slučajevi, ali se neretko javljaju i promene na koži.

Izvor: klix.ba

Priprema je toliko teška i dugotrajna da već 300 godina umeju da je pripreme samo žene iz jedne italijanske porodice.

Sardinija je dom nekih od najstarijih tradicija na svetu, a naročito onih gurmanskih.

Stanovnici tog mesta još govore "Sardo", najbližu živu formu latinskog jezika, a stare bake pažljivo posmatraju pridošlice ispod velova koje su same vezle.

U jednom skromnom stanu u gradu Nuoro živi 62-godišnja Paola Abraini, koja se svako jutro budi u sedam sati kako bi započela izradu su filindeua, najređe vrste testenine na svetu. Koliko je njena receptura tajna govorii činjenica da, osim nje, umeju da je pripreme još samo dve žene - njena zaova i nećaka.

Niko ne zna kako je počela proizvodnja te testenine, ali već više od 300 godina recept se prenosi sa žene na ženu u porodici Abraini, a svaka ima obavezu ad strogo čuva recepturu.

Koliko je spomenuta vrsta testenine ukusna i zanimljiva, pokazao je i tim iz čuvene fabrike Barilla, koji je došao u Sardiniju da nauči tajnu su filindeua, ali nikako nije uspeo da reprodukuje tehniku korišćenjem mašina.

Ovog leta dame je posetio i Džejmi Oliver i odvažio se na učenje tajne pripreme, ali nakon dva sata je odustao uz reči "pravim testetine već 20 godina, a nikad nisam video nešto slično ovome".

“Mnogi smatraju da imam tajnu koju ne želim otkrijem”, kaže Abraini s osmehom i dodaje da nema tajne, odnosno da se ona nalazi u rukama.

Objašnjava da se testenina pravi tako što se lagano povlači vrhovima prstiju i slaže brašno od durum pšenice u čak 256 savršeno jednakih pramenova. Zatim se dijagonalno preko kružnog oblika isteže na niti tanke poput igle u zamršen uzorak od tri sloja.

Priprema je toliko teška i dugotrajna da se jelo smatralo svetim. Ono je posluživano vernicima nakon 33 kilometara dugog hodočašća iz Nuora do sela Lula na praznik Svetog Frančeska.

Za oktobarsko slavlje koje traje tri dana, Abraini pripremi toliko su filindeua da nahrani 1500 hodočasnika. Testeninu izrađuje oko pet sati na dan, a rezultat je 50 kilograma neverovatno ukusnih rezanaca. Za još veće slavlje u maju pripremiće četiri puta veću količinu.

“Testenine imaju samo su tri sastojka - durum pšenicu, vodu i so”, kaže Abraini dok snažno mesi testo napred-nazad.

Ali budući da se sve radi ručno, najvažniji sastojak je fizički napor. Pogledajte kako se prave testenine:

Izvor: express.hr

 

Obrazovno-naučni kanal ASAP sajens zaokružio je nedavno istraživanje koje navodi da, uprkos tome što je neverovatno skupa, organska hrana nije bolja za vaše zdravlje, a u nekim slučajevima se zbog nje možete razboleti.

ASAP prenosi: “Postoji mala zabluda. Naime, većina konzumenata smatra da organske farme ne koriste pesticide. Na farmama organske hrane smeju da se koriste pesticidi, ali ne smeju biti sintetički napravljeni. Pojedini prirodni pesticidi predstavljaju ozbiljnije pretnje po zdravlje i okolinu nego sintetički. Prirodno ne znači uvek i zdravije.“

Prethodni izveštaji upozoravaju na toksični bakar sulfat, koji koriste uzgajivači organskog povrća.

Prema portalu “Consumers Reports“, postoji malo dokaza da je organska hrana bolja, iako je za 47 odsto skuplja.

Studija sa Stanford univerziteta iz 2012. godine analizirala je 237 prethodnih studija organske hrane i otkrila da većina organske hrane nema više hranljivih materija od konvencionalno proizvedene hrane.

“Nema velike razlike između organski i konvencionalno proizvedene hrane, ako ste odrasla osoba i vaše odluke se zasnivaju isključivo na vašem zdravlju“, navodi Dena Bravata sa Stanforda.

Kako prenosi ASAP, takođe je veća mogućnost trovanja hranom, s obzirom na to da je prema jednoj studiji 10 odsto imalo tragove bakterije ešerihije koli.

Takođe, uzgajanje organske hrane može biti štetno po okolinu, jer zahteva više zemljišta.

Izvor: B92

Nova studija sa Kembridža otkriva da je varijacija gena MC4R ono što izaziva sklonost ka masnoj hrani, a koja može da pomogne u razumevanju gojaznosti.

Nova studija sprovedena na Kembridžu otkriva da svaka stota osoba ima defekat u genu melanokorintski 4 receptor (MC4R) zbog kojeg vole masnu hranu, a izbegavaju šećer.

Kako naučnici upozoravaju, ove osobe sklone su gojaznosti.

Većina ljudi smatra i masnu hranu i onu sa visokim nivoom šećera jako primamljivim, ali oni koji imaju varijacije u genu MC4R previše privlači hrana puna masnoća.

Izveštaj studije prvi je koji je pokazao direktnu vezu između prefenrencija hrane i specifičnih genetskih varijacija u ljudima.

Istraživači su ispitivali ljude različitih težina, uključujući i one koji su imali problema sa viškom telesne mase zbog defekta u genu.

Svi ispitanici radili su test na slepo. Naime,na postavljenom stolu poslužena je indijska hrana sa piletinom, a ispitanici su pred sobom imali tri porcije koje su izgledale potpuno isto i bile istog ukusa.

Međutim, drugačiji je bio nivo masnoće usvakoj porciji. Jedna je imala 20 odsto kalorija, druga 40, a treća 60 odsto, što je zaista visok nivo.

Naučnici su otkrili da, iako nije postojala ukupna razlika u količini pojedene hrane među grupama, ispitanici sa defektom MC4R su pojeli skoro duplu količinu masnog obroka od onih ispitanika koji nisu bili gojazni (95 odsto), a 65 odsto više od gojaznih ispitanika koji nemaju defekat gena.

U sledećem testu u pitanju je bio desert, tri iste porcije sa različitim nivoom šećera. Ispitanicima sa varijacijom u genu MC4R se poslastica nije dopala, a u poređenju sa druge dve grupe, pojeli su značajno manje deserta.

Autori studije, koja je objavljena u magazinu “Priroda komunikacija“, navode kako bi studija mogla da pomogne u razumevanju gojaznosti.

Izvor: B92

Pored sode bikarbone,jabukovo sirćejednostavno morate imati u kući ili na putu u svakom momentu. On deluje bolje od lekova, a pri tome je 100% prirodan preparat.

Evo kako možete da iskoristite jabukovo sirće:

1. Neutralizuje mirise

Ako se u vašoj kući oseća neprijatan miris koji nikako da nestane, stavite malu količinu jabukovog sirćeta u posudu tamo gde se miris oseti i ubrzo ćete uživati u prijatnoj aromi koja prožima prostor.

2. Ubija korov

Pomešajte dve litre jabukovog sirćeta, četvrtinu šoljice soli i pola kašičice deterdženta za suđe. Poprskajte korov ovom mešavinom i gledajte kako trune i žuti. Pazite da ne poprskate cveće koje želite da zadržite.

3. Čisti lice

Zbog svojih antibakterijskih svojstava jabukovo sirće je idealno i za čišćenje lica. Može pomoći u uklanjanjububuljica kao i u ravnoteži pH kože. Razblažite malo sirćeta u vodi, umočite komadić vate pa prebrišite lice.

4. Uklanja modrice

Na mesto gde ste se udarili ili se već pojavila modrica utrljajte malo sirćeta. Delovaće protuupalno te će smanjiti diskoloraciju.

5. Uklanja neprijatan zadah

Mućkajte malu količinu jabukovog sirćeta u ustima i to će pomoći u eliminaciji neprijatnog zadaha. Sirće će ubiti bakterije koje prouzrokuju zadah.

6. Kosi daje mekoću i sjaj

Sipajte trećinu šoljice jabukovog sirćeta u četiri šoljice vode i time isperite kosu nakon šamponiranja, a zatim hladnom vodom. Ako imate perut dvaput nedeljno poprskajte glavu sa mešavinom od jednake količine sirćeta i vode. Zamotajte kosu u peškir i ostavite da odstoji sat vremena. Operite kosu kao i obično.

7. Služi kao dezodorans

Ne možete naći zdraviji dezodorans od jabukovog sirćeta. Nanesite malo sirćeta ispod pazuha i sačekajte da se osuši nakon čega se miris sirćeta neće osetiti.

8. Izbeljuje zube

Jednu količinu jabukovog sirćeta razblažite u dve količine vode pa mućkajte u ustima tu tečnost. Operite zube kao i obično.

9. Uklanja neprijatan miris nogu

Obrišite noge papirnatim peškirom potopljenim u jabukovo sirće.

10. Pomaže kod mršavljenja

Jabukovo sirće čini nas sitijim, a kiselina u njemu sprečava nakupljanje masnih naslaga.

11. Pomaže kod upale grla

Čim osetite bol u grlu mućkajte mešavinu od jednake količine tople vode i jabukovog sirćeta kako biste zaustavili dalje komplikacije. Ponovite svakih sat vremena.

12. Čisti sinuse

Jabukovo sirće uklanja i sekret koja se nakuplja u sinusima i otežava disanje. Njegova antibakterijska svojstva takođe sprečavaju upalu sinusa i prehladu. Popijte malo vode pomešane sa jabukovim sirćetom.

13. Pospešuje probavu

Ako imate problema sa lošim varenjem hrane, svako jutro na prazan želudac popijte rastvor od vode i jabukovog sirćeta. Jedna rakijska čašica se razblažuje u jednoj čaši vode. Pektin u sirćetu olakšaće rad creva.

14. Uklanja virusne bradavice

Umočite komadić vate u sirće, flasterom zalepite preko bradavice te ostavite da odstoji preko noći.Ponavljajte svake noći sve dok bradavica ne otpadne.

15. Vraća energiju

Kalijum i enzimi u jabukovom sirćetu pomažu kod podizanja energije. Dodajte malo sirćeta čaši vode i popijte. Možete je piti i tokom treninga kako biste se manje iscrpeli. Amino kiseline u sirćetu sprečavaju nakupljanje mlečne kiseline nakon vežbanja.

Izvor: Zadovoljna.hr

Osim što štedi vreme i ubrzava proces pripreme, ekspres lonac takođe, čuva ukus, miris i prehrambenu vrednost namirnice

EKSPRES lonac umnogome je olakšao kuvanje jela i postao omiljena sprava u kuhinji bez koje se danas ne može zamisliti pripremanje nekih kulinarskih majstorija. Osim što štedi vreme i ubrzava proces pripreme, ekspres lonac takođe, čuva ukus, miris i prehrambenu vrednost namirnice.

A da bi ručak iz lonca bio ukusniji, prilikom kuvanja pridržavajte se sledećih saveta:

* Sastojci jela u loncu trebalo bi da ispunjavaju dve trećine zapremine, a namirnice koje stvaraju penu (pirinač, povrće) samo polovinu.

* Nikada ne treba stavljati prazan lonac na zagrejan šporet.

* Poklopac mora da bude dobro zatvoren.

* Vreme kuvanja se računa od trenutka kada se pojavi para na sigurnosnom ventilu (oko 10 minuta). Kada istekne vreme propisano za pripremanje neke namirnice (mahunarke 8-10 minuta, narezano povrće 5-10, govedina 9-12, zamrznuto meso 30-35...), treba sačekati nekoliko minuta da se smanji pritisak u loncu i tek onda otvoriti.

Izvor: Večernje novosti

Pogledajte koji su to predmeti

1. Drveni kuhinjski pribor – do 5 godina ili ... kada na svojih kašikama, hvataljkama za salatu ili daskama primetite pukotine, promene boja ili osetite da je površina na delovima nepovratno omekšala. Ne zaboravite da je drvo porozni materijal koji upija mirise, vlagu, ali i sve bakterije. Zato drveni pribor perite odmah nakon korišćenja, nemojte ga predugo kvasiti među prljavim suđem i nemojte ga sušiti na vlažnom mestu.

2. Gumene ili silikonske špatule – do 2 godine ili ... kada promene boju, dobiju pukotine i počnu da se "kidaju". Špatule imaju i jedan higijenski problem. Naime, većinom su napravljene od dva dela, drške i glave. Upravo je spoj između ta dva dela mesto u koje ulaze ostaci namirnica koje koristimo i ono se teško čisti. Kada primetite talog koji ne možete ukloniti, onda je vreme za nove špatule.

3. Posuđe s neprijanjajućom (non-stick) površinom – do 3 godine ili ... kada primetite duboke ogrebotine, kada površina počne da se ljušti i ulazi u hranu. Ako želite da produžite vek trajanja ovog posuđa, obavezno ga pokrijte papirnim ubrusom pre nego što u njega stavite neku drugu posudu kod pospremanja. Ako ste u mogućnosti, držite ga obešenog na zid ili neku drugu površinu.

4. Plastične daske za rezanje – do 3 godine ili ... kada tragovi noža postanu toliko duboki da više ne možete iz njih očistiti ostatke hrane. Nemojte zaboraviti da vam za svaku vrstu namirnica treba posebna daska. Na onoj za ribu ili meso ne pripremajte voće ili povrće i obrnuto kako eventualnim bakterijama iz mesa i ribe ne biste kontaminirali druge namirnice.

5. Mali kuhinjski nožići – do 5 godina ili ... kada zarđaju, imaju klimavu dršku ili ih više ne možete nabrusiti. Ovi višenamenski nožići često su u upotrebi, koristimo ih gotovo svakodnevno i zbog toga se lako "istroše", pogotovo oni s nazubljenom oštricom. Brusite ih jednom nedeljno kako biste im produžili vek trajanja.

Izvor: Zadovoljna

Sve namirnice imaju rok trajanja, saznajte koliko dugo možete da ih držite u frižideru.

Ako ste ikada bili zagledani u ponor frižidera i razmišljali da li je sigurno zadržati ili baciti određenu namirnicu, mi imamo odgovor.

Evo koliko dugo možete držati određene namirnice u frižideru:

Police frižidera

Mleko - 5 dana
Jaja - 5 nedelja
Jogurt - 1 nedelja
Tvrdi sir - 6 meseci
Meki sir - 2 nedelje
Parmezan - 2 meseca
Pileće i mleveno meso - 2 dana
Školjke, rakovi, jastog - 2 dana
Riba - 1 dan
Šnicle - 5 dana
Suhomesnato - 4 dana
Slanina - 7 dana
Supe, čorbe - 4 dana
Gotova jela - 4 dana
Konzervirano povrće - 3 dana

Fioke frižidera

Šumsko voće - 2 dana
Citrusno voće - 3 nedelje
Jabuke - 3 nedelje
Dinja - 1 nedelja
Cvekla - 2 nedelje
Glavica kupusa - 7 dana
Spanać - 5 dana
Špargla - 2 dana
Kukuruz - 2 dana
Pečurke - 2 dana

Vrata frižidera

Puter - 2 nedelje
Margarin - 5 meseci
Javorov sirup - 1 godina
Majonez - 2 meseca
Sok u tetrapaku - 1 godina
Sos za pastu - 1 nedelja

Ledena komora

Piletina i šnicle - 6 meseci
Slanina - 1 mesec
Riba i škampi - 6 meseci
Mleveno meso - 4 meseca
Hleb - 3 meseca

Sledećim namirnicama nije mesto u vašem frižideru

Paradajz, čili sos, soja sos, kečap, crni luk, kafa u zrnu

Izvor: Stvar ukusa

Da bi jelo bilo ukusno i da ga možemo pripremiti kako treba, važno je tačno izmeriti sve sastojke koje ćemo koristiti za pripremu.

Pre nego počnemo istraživati nova jela, pažljivo proučimo recept. Kada su nabavljeni svi potrebni sastojci i oprema, možemo početi. Ako pri ruci nemamo merna pomagala, za neka merenja možemo koristiti samo kašiku i čašu. Ali prvo sve treba izvagati ili odmeriti.

Vagu pre merenja treba "podesiti", tj. ona mora biti na nuli pre nego što počnemo meriti (i praznu posudu u koju stavljamo sastojke koje merimo, treba staviti na vagu i "podesiti" na nulu ili moramo i njenu težinu uzeti u obzir i pridodati je količini sastojka koje merimo).

Kada merimo tečnost, oči nam moraju biti u ravnini s oznakom na posudi ili čaši (koja mora biti na ravnoj podlozi). Ako ima više tečnosti, lagano je odlijemo pa proverimo ponovo. Ako treba još, polako dolivamo gledajući oznaku.

Kada se meri kašikom, pazimo da ne bude premalo sastojaka, a niti previše. Kašikom zagrabimo sastojak i lagano je stresemo.

Za tačno merenje u kuhinji postoje razna pomagala:

Kuhinjska vaga za merenje krutih sastojaka

Staklena ili plastična prozirna merna posuda sa zacrtanim oznakama za neke krute sastojke (npr. za brašno, pirinač, šećer), a na istoj toj posudi su i oznake za merenje tečnosti(vode, mleka, soka, ulja...)

Kašike za merenje:

• čajna kašika za so, prašak za pecivo i sl. sastojke koji se dodaju u malim količinama
• velika kašika za brašno, šećer, ulje, vodu i sl. sastojke kojih obično treba više

Čaša (engl. cup)

• mala čaša (1 dcl)
• velika čaša (2 dcl)

Preračunate mere: kašika (supena), šolja 0,25 l - grami=kilogrami:

1 kašika soli - oko 5 g = 0,005 kg
1 kašika hlebnih mrvica - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika otopljene masti - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika čvrste masti - oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika brašna - oko 10-12 g = 0,01-0,012 kg
1 velika kašika hlebnih mrvica - oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika šećera - oko 15 g = 0,015 kg
1 kašika kakao praha - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika rendane čokolade - oko 15 g = 0,015 kg
1 kašika mlevenih oraha - oko 10 g = 0,01 kg
1 kašika grožđica oko 20 g = 0,02 kg
1 kašika pirinča oko 15 g = 0,015 kg
1 velika kašika maslaca ili margarina - oko 20 g = 0,02 kg
1 kašika ulja - oko 10 g= 0,01 kg
7 velikih kašika vode - oko 1 dcl = 0,1 l
6 kašika kisele pavlake - oko 1 dcl = 0,1 l
1 mala čaša (1 dcl) - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
1 velika čaša (2 dcl) - oko 20 dag (200 g) =0,2 kg
2 i 1/2 dcl pirinča - oko 220 g = 0,22 kg
10 velikih kašika mlevenih oraha, badema, lešnika - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
12 velikih kašika šećera u prahu - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
8 velikih kašika grožđica - oko 10 dag (100 g) = 0,1 kg
2 kocke šećera - oko 10 g= 0,01 kg
1 šolja brašna - oko 150 g =0,15 kg
1 šolja šećera - oko 200 g =0,2 kg
1 šolja pšeničnog griza - oko 200 g =0,2 kg
1 šolja pirinča - oko 210 g = 0,21 kg
1 šolja hlebnih mrvica - oko 150 g =0,15 kg

Izvor: gric-gric.com

Med se koristi u raznim kulturama širom sveta poslednjih 2.500 godina. Dok su brojne zdravstvene prednosti meda uvrstile ga kao bitan element tradicionalne medicine, naučnici takođe istražuju koristi povezane za modernu medicinu, naročito kada je u pitanju lečenje rana.

Šta med čini tako popularnim širom sveta? Najverovatnije je to lakoća kojom se može jesti. Može se jesti direktno, staviti se na hleb kao namaz, pomešati se sa sokom ili nekim drugim pićem kao zaslađivač umesto šećera, ili se pomešati sa toplom vodom, sokom od limete, cimetom i ostalim biljkama kako bi se napravio lek.

Kako prepoznati pravi med

Ako želite da dobijete najviše koristi iz meda, njegova čistota je ono što bi trebalo da proverite. Evo kako možete proveriti čistotu meda kod kuće:

1. Test palcem

Stavite kapljicu meda na palac, pogledajte da li se širi okolo ili razliva. Ako se to dešava, znajte da med nije čist, jer čist med ostaje netaknut na palcu.

2. Test vodom

Napunite čašu vodom. Dodajte supenu kašiku meda. Veštački med će se rastvoriti u vodi i videćete ga oko čaše. Nasuprot tome, čist med će pasti tačno na dno čaše.

3. Test plamenom

Uzmite suvu šibicu. Umočite je direktno u med, a zatim povucite šibicu o kutiju. Ako je med čist, onda će se šibica sa lakoćom zapaliti. Plamen će isto tako paliti med, a ukoliko med nije čist, šibica se neće zapaliti.

Izvoir: KoDren

Šopska salata je bugarsko nacionalno jelo. Ime je dobila po plemenu Šopi koje je živelo u blizini Sofije.
Glavni sastojci salate su paradajz, krastavaci, sirova ili pečena paprika, luk, peršun, so, sok od limuna ili sirće, ulje i masni slani sir.

Srpska salata sadrži sve ovo povrće, samo nema sir.

Izvor: Super recepti