Somelijer Mark Oldman kaže da ne treba da vas bude stid kada u restoranu birate najjeftinije vino pošto je ono najčešće boljeg kvaliteta od onih neznatno skupljih

Nemate dovoljno novca, a ne želite ni da pijete loše vino? I zato u restoranu ne naručujete najjeftinije, nego drugo ili treće iznad njega po ceni. I grešite, tvrde somelijeri.

Jer, ugostitelji znaju da većina ljudi razmišlja na ovaj način, a cena se ne odražava uvek na kvalitet. Pa, ako nemate novca, slobodno naručite ono koje najmanje košta u karti pića, jer po kvalitetu nije ništa lošije od malo skupljih.

U knjizi "Kako da pijete kao milijarder", somelijer Mark Oldman kaže da ne treba da vas bude stid kada birate najjeftinije vino pošto je ono boljeg kvaliteta od neznatno skupljih. Postoji, ipak, jedna caka. Ovo pravilo ne važi u "birtijama" već u restoranima koji vode računa o karti pića. Takođe, ne isplati se ni da naručite vino na čašu jer ta cena vlasniku najčešće "pokriva" celu flašu.

Savet plus: Kada u prodavnici kupite jeftino vino i ne svidi vam se njegov ukus, probajte da ga popravite sa nekoliko zrna soli koja bi trebalo da uravnoteže aromu.

Izvor: Večernje novosti

Pre nekoliko stotina godina monasi su ga redovno jeli u posne dane – bio je to njihov način da izbegnu stroga crkvena pravila. Dabar ima rep bez dlaka koji pomalo podseća na peraje i delimično živi u vodi. Zato je, prema mišljenju monaha, mogao da prođe i kao riba. Danas se dabrovina ponovo vraća na trpezu. Na internetu se razmenjuju recepti za pečenje s knedlama, gulaš ili dinstanu dabrovinu.

Dabrovi su zaštićena vrsta, ali su se u Bavarskoj u međuvremenu toliko razmnožili da je dopušten odstrel više od hiljadu primeraka godišnje. Meso se ne sme prodavati, ali lovci smeju da iskoriste ono što ulove. „Kada ubijete životinju, nikako ne bi trebalo baciti ulov“, kaže Tomas Šreder iz Bavarskog lovačkog društva. Postoje različita mišljenja o tome da li su dabrova leđa, šape ili rep poslastice. „Monasi su znali šta je dobro“, kaže Šreder.

Isto to kaže i lovac i gostioničar Jirgen Fisl iz mestašca Altenštat an der Valdnab blizu Nirnberga. Kaže da je ukus sličan divljači, recimo srnetini. Uz dopuštenje vlasti on zajedno sa svojim prijateljima jede dabrovinu. „Većina lovaca ih jede, bilo bi šteta ne jesti ih. To je ekološko meso“, priča Fisl. On dabrovinu priprema poput govedine: „Meso se zapeče, zalije i onda se lagano dinsta.“ Kaže da je jednom probao da pohuje i rep, ali da mu se nije svidelo.

Štetočina?

Dabrovi su početkom 20. veka u Nemačkoj bili skoro potpuno iskorenjeni jer su lovljeni zbog krzna i mesa. Zahvaljujući strogoj zaštiti, njihov broj se znatno povećao. To raduje zaštitnike prirode, ali ne i seljake. Naime, ovi glodari im uništavaju kukuruzna polja, ruše stabla i grade brane na rekama i potocima. A onda zbog tih brana često dolazi do poplava na okolnim poljima i livadama. Prošle godine je samo u Bavarskoj prijavljena ukupna šteta u visini od 600.000 evra.

No dabrovi ne čine štetu samo na selu, nego i u gradovima. U četvrti Pasing u Minhenu pojedini građani koji stanuju u blizini gradskog parka već su postavili oko svojih kuća električne ograde da bi zaštitili vrtove od tog nepoželjnog suseda. Zbog svega toga Valter Hajdl, predsednik Udruženja bavarskih seljaka, traži preispitivanje odluke o zaštiti. „Umesto na listi zaštićenih vrsta, dabru je mesto na jelovniku.“

Zabranjeno jesti mačke i pse

Dok se u Bavarskoj servira dabrovina, u drugim delovima Nemačke na sto dolaze pečeni rakun i nutrija. Nakon Drugog svetskog rata u razrušenoj i izgladneloj Nemačkoj u loncu su često završavale i mačke. Danas je zakonom zabranjeno konzumiranje mesa od majmuna, psa i mačke, ali ne i životinja kao što su dabar ili jazavac. Jedino je propisano da se njihovo meso najpre mora podvrgnuti veterinarskoj kontroli.

Pravi gurmani očito dabrovinu ne vide kao novi delikates na nemačkim tanjirima. Manfred Konke, izdavač gastro-vodiča Gault&Millau, priča da je poslednji put to meso jeo 1988. godine u jednom restoranu u Ahenu. Onde mu je tadašnji poznati kuvar Gerhard Gartner servirao dabrovinu s marmeladom od luka. „Ako se dobro sećam, dabar je imao ukus poput dosadne teletine i nakon dve sedmice je skinut s jelovnika restorana.“

Izvor: B92

Kafa sadrži sastojke koji dobro utiču na naše zdravlje, pa tako i na jetru. To su antioksidansi, hranjive materije i vitamini. Visok nivo antioksidansa pomaže sprečavanju pojave različitih vrsta karcinoma, npr. raka jetre, grla, usta, prostate, debelog creva. Takođe, kafa sadrži polifenole, biljne sastojke jakog antioksidativnog dejstva koji sprečavaju upale u mozgu.

Stručnjaci Klinike Mejo u SAD kažu da ispijanje kafe može da ima brojne zdravstvene prednosti i da ona štiti od pojave Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2 i oboljenja, pa čak i karcinoma, jetre. Kafa, takođe, poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od depresije.

Studija iz 2013. godine, sprovedena među studentima, pokazala je da rizik od suicida za 45 posto manji kod ljudi koji popiju dve do tri šoljice kafe na dan. Najveća studija do sada urađena je na uzorku od 400.000 muškaraca i žena uzrasta od 50. do 71. godine i trajala je više od 10 godina. Otkrila je da je kod onih koji piju kafu manja verovatnoća da će umreti od srčanih bolesti, bolesti disajnog sistema, moždanog udara, dijabetesa i infekcija.

Ovo su neke od hranljivih materija (količina u 250 ml kafe):
Mangan - 3% RDA (preporučenih dnevnih potreba)
Magnezijum - 2% RDA
Kalijum - 3% RDA
Vitamin B1 (tiamin) - 2% RDA
Vitamin B2 (riboflavin) - 11% RDA
Vitamin B3 (niacin) - 2% RDA
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina) - 6% RDA
Fosfor - 1% RDA
Folna kiselina - 1% RDA.

Izvor: b92.net

U poslednje vreme raste broj naučnika koji zagovaraju teoriju da doručak ne samo da je bespotreban obrok, već i da škodi organizmu.

Biohemičar Terens Kili tako u svojoj najnovijoj knjizi " Breakfast is a Dangerous Meal" tvrdi da je zahvaljujući preskakanju doručka od 2008. godine uspeo da izleči dijabetes tipa 2, dok pojedini nutricionisti smatraju da doručak jednostavno predstavlja način da nas velike kompanije navedu da pojedemo jedan obrok više i na taj način svojim novcem napunimo njihove džepove.

Iako se ovi navodi poklapaju sa rezultatima studija koji ukazuju na to da stara izreka možda i nije tako istinita, tj. da doručak ne mora da bude najvažniji obrok, svakako bi mogao da igra veliku ulogu u održavanju zdrave ishrane.

"Rekla bih da je doručak jednako važan kao ručak i večera. Brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno doručkuju brže gube suvišne kilograme i kasnije uspešnije održavaju optimalnu telesnu težinu. Kod njih je takođe smanjen rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti", rekla je Marsela Fuiza, portparol Britanskog dijeteskog udruženja.

Uprkos tome što smatra da ne postoji savršen doručak, Fuiza je umesto recepta dala sledeći savet: kombinujte namirnice bogate proteinima (na primer jaja ili grčki jogurt) sa namirnicama bogatim zdravim mastima (avokado) i integralnim žitaricama (ovas).

"Isprobajte različite kombinacije i nakon toga jedite ono što vam najviše prija", zaključila je Fuiza.

Izvor: B92

Prirodne boje će učiniti da vaša jaja izgledaju baš zanimljivo!

Crveni kupus za plava i zelena jaja

Potrebno vam je:
Jaja
Crveni kupus
Voda
Sirće
Led
Soda bikarbona

Priprema:
1. Odsecite onoliko kupusa koliko porocenite da vam je taman, sitno ga iseckajte i stavite u šerpu sa vodom. Dubina treba da je tolika da jaja, kada ih kasnije budete ubacili, budu sasvim pokrivena.
2. Pustite kupus da proključa i onda ubacite kašiku-dve sirćeta.
3. Pažljivo spustite jaja u šerpu. Jaja ne bi trebalo da su hladna. Pre kuvanja ih pustite da odstoje jedno dva sata na sobnoj temperaturi, ili se može dogoditi da popucaju.
4. Jaja kuvajte 10 minuta ili duže. Potom ih izvadite iz kupusa i spuštajte u ledenu kupku kako se ne bi dalje kuvala od sopstvene toplote. Ako nemate leda pri ruci možete ih staviti pod tekuću vodu.
5. Kada se kupusna voda ohladi, sipajte je u dve posude, dovoljno duboke da jaja potpuno budu pokrivena. U jednu posudu dodajte malo sode bikarbone (kašičicu u čašu od 2dl). Drugu ostavite kako jeste.
6. Tečnost u posudi sa sodom bikarbonom je poplavela. Crveni kupus se ponaša kao lakmus papir, u baznoj sredini se boji u plavo, u kiseloj u crveno. Pomoću plave tečnosti ćemo dobiti zelena jaja. Borda tečnost će nam dati plava jaja.
7. Spustite jaja u tečnost i držite ih u frižideru. Neki recepti preporučuju da stoje čitave noći, međutim treba ih proveravati, jer mogu da postanu pretamna.

Kurkuma za bojenje žutih jaja

Potrebno je (za tri jajeta):
Jaja
Začin kurkume (dve supene kašike)
7,5dl vode
Sirće
Malo soli

Priprema:
1. Pomešajte začin, vodu, kašiku sirćeta, malo soli i potopite jaja.
2. Zagrejte vodu do ključanja i skuvajte jaja kao što ih i inače kuvate. Kurkuma mnogo brzo boji pa će jaja najverovatnije biti obojena čim budu skuvana.
3. Za svaki slučaj ne bacajte žutu vodu, nego izvadite jaja u posebnu posudu sa ledeno hladnom vodom da se ne bi dalje kuvala od svoje toplote.
4. Kad se ohlade, izvadite ih i pustite sa se osuše. Do tad će vam postati jasno da li vam je boja dovoljno intenzivna ili ne. Ako nije, samo vratite jaja u onu vodu koju ste sačuvali (ali da bude hladna) i neka postoje malo u frižideru.
5. Kada se jaja potpuno osuše, izmažite ih uljem da lepše sijaju.

Lukovina za bojenje bordo jaja

Potrebno vam je:
Ljuske od luka
3 jajeta
0,5l vode
Sirće
So

Priprema:
1. Stavite nekoliko ljuski luka na foliju, postavite jaje preko, dodajte još nekoliko ljuski preko jajeta i zgužvajte foliju oko svega toga.
2. Stavite jaja u hladnu vodu i dodajte kašiku sirćeta i kašičicu soli. Sirće je tu da bi se ljuska malo dekalcifikovala i lakše primila boju, a i da se belance ne bi razletelo po šerpi ako se ljuska malo polomi.
3. Kad voda provri smanjite temperaturu i kuvajte 2 minuta. Nakon toga skinite posudu sa vatre, poklopite je i ostavite jaja da stoje unutra još 11 minuta.
4. Za to vreme će ona poprimiti lepu narandžastu boju. Ako vam se učini da su posle 11 minuta dovoljno tamna i obojena prospite lukovinu i ostavite ih da se hlade u hladnoj vodi koju ćete često menjati da se jaja ne bi prekuvala od svoje sopstvene toplote.
5. Ako pak jaja nisu dovoljno obojena, sačuvajte vodu sa lukovinom, pa kad se i jaja i voda sa bojom potpuno ohlade vratite jaja u nju i neka stoje u frižideru dok ne poprime boju koju želite.

Izvor: Stvar ukusa

Nakon raznih kiselih salata, turšija i kupusa, proleće je pravo vreme za osveženje uz mladi luk. Ovo povrće je prava vitaminska bomba koja vas čuva od raznih bolesti i jača vaše zdravlje.

Mladi luk možete da jedete svež ili kao dodatak jelima. Šta god da odlučite, obogatiće vaše telo vitaminima, mineralima i fitohemikalijama, što ga čini jednom od najzdravijih namirnica.

Istraživanja kažu da samo jedna stabljika mladog luka sadrži oko 20 mikrograma vitamina K i 1.6 miligrama vitamina C. Oba navedena vitamina su od ključnog značaja za rast, razvoj i održavanje jačine i zdravlja kostiju. Ako vaša ishrana ne sadrži dovoljne količine ovih vitamina, povećava se verovatnoća od razvoja osteoporoze i većeg procenta lomljivosti kostiju.

Mladi luk je odličan i za zdravlje očiju. Stabljika mladog luka sadrži 24 mikrograma vitamina A u obliku provitamina A koji se u organizmu pretvara u retinol, aktivni oblik vitamina. Otkriveno je da mladi luk štiti oči i od upala.

Vitamini A i C, koji mogu da se nađu u namirnicama kao što je mladi luk, imaju snažna antioksidantna svojstva. Ishrana bogata namirnicama sa visokim nivoom antioksidanasa povezuje se sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja. Vitamin C takođe može da pomogne u snižavanju visokog krvnog pritiska što, zauzvrat, može da smanji rizik od srčanih oboljenja.

Da bi se u potpunosti doživeo slatkast ili srednje jak ukus mladog luka, glavice treba da su čvrste i bele, a vrhovi sveži i zeleni. Treba ga koristiti odmah ili najduže dva dana od nabavke zbog toga što brzo gubi nutritivne vrednosti.

Izvor: B92

Već duže vreme vlada trend eliminacije glutena iz ishrane, ali Američko udruženje kardiologa upozorava da to može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Osobe koje bez ikakvog opravdanog razloga izbegavaju gluten u većem su riziku od dijabetesa tipa 2, otkrili su naučnici.

Stručnjaci Univerziteta Harvard pregledali su tri studije o uticaju glutena na zdravlje osoba koje nisu alergične na taj protein iz žitarica koje su obuhvatile ukupno 200.000 ispitanika.

Iste studije su pokazale da kod osoba koje nisu osetljive na gluten i nemaju celijakiju, ta komponenta ni na koji način ne škodi zdravlju.

Naučnici su, naime, utvrdili da osobe koje su favorizovale proizvode bez glutena, nisu unosile dovoljno vlakana u ishrani, a poznato je da namirnice bogate vlaknima smanjuju opasnost od razvoja dijabetesa.

Nutricionisti upozoravaju i na vrlo visok glikemijski indeks hrane bez glutena, koja je siromašna vlaknima, vitaminima i mineralnima. Oni upozoravaju i da takva zamenska hrana može sadržati brojne toksične aditive.

Glikemijski indeks kategorizuje hranu prema brzini podizanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi. Hrana s niskim glikemijskim indeksom vari se duže i zato izaziva manji porast nivoa glukoze u krvi, za razliku od one s visokim.

Izvor: B92

Većina ljudi ne obraća pažnju na nalepnice na kori voća, već ih instinktivno skida pre jela. Čak i kada ih primeti, retko ko zna šta te deklaracije znače. Ali, one nisu tamo bez razloga, objašnjavaju stručnjaci.

Osim eventualnog naziva proizvođača, na deklaraciji treba da se nalazi i broj koji otkriva važne podatke o načinu uzgoja tog voća.

Deklaracije se prvenstveno odnose na voće koje je uvezeno iz inostranstva.

Nalepnica s četiri broja

Ako voće ima deklaraciju s četiri broja, i počinje s brojem 3 ili 4, znači da je uzgajano pomožu veštačkog đubrva, odnosno po poljoprivrednim pravilima koja su važila u poslednjih pedesetak godina. Limun je, na primer, označen brojem 4033, dok banane nose brojeve 4011.

Nalepnica s pet brojeva

Ako voće na sebi nema četiri broja, već pet - od kojih je prvi broj 9, to znači da je organski uzgajano. Takva deklaracija garancija je toga da je voće uzgajano bez đubriva i pesticida. Na primer, organski uzgojene banane nose broj 94011.

Prvi broj na deklaraciji je 8

Ovo je možda i najvažnija deklaracija jer predstavlja voće koje je genetski modifikovano, a prepoznaje se na osnovu pet brojeva od kojih je prvi uvek 8. na primer, takve banane imaju na sebi broj 84011.

Izvor: express.hr

Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Rotkvice podstiču lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora.

Svež sok dobijen od rotkvice je stari narodni lek, a pomaže kod izlučivanja žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučne kese. Rotkvice takođe povoljno deluju na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuju kod bronhitisa, prehlade, gripa, disajnih infekcija i kašlja.

Rotkvica je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.

Crna rotkvica

Za našu klimu karakteristična je crna rotkvica, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Crna rotkvica se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkvice zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Bela rotkvica

Japanci je nazivaju "čistačem tela", predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.

Za žene je rotkvica od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje.

Bez soli

Važno je da znate da rotkvicu u bilo kom obliku ne treba da solite, jer tada postaje štetna. Rotkvicu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke.

Izvor: avaz.ba

Često jedemo jabuke, ali pitanje je koliko često pojedemo i njihove koštice.

Postoje oni koji ih smatraju otrovnim, dok drugi drže da su zdrava grickalica.

Koštice jabuka sadrže biljni spoj zvan amigdalin. Osim jabuka, sadrže ga bademi, koštice breskve, trešnje i marelice. Spoj služi u hemijskoj odbrani semenke, a netaknut je bezopasan.

Ako je semenka zdrobljena, oštećena, prožvakana ili u probavnom traktu, amigdalin se raspada u hidrogen cijanid. Ovaj spoj je otrovan pa čak i smrtonosan u većim dozama.

Cijanid je poznat otrov koji remeti dolazak kiseonika u ćelije, te može dovesti do smrti u kratkom roku, pri konzumiranju veće doze.

Manje količine cijanida mogu uzrokovati glavobolje, mučnine, povraćanje, slabost i zbunjenost. Zbog manje težine deca su pod većim rizikom da se otruju od cijanida.

Ako progutate semenke jabuke u komadu, neće vam se ništa dogoditi.

Naime, semenke su zaštićene spoljašnjim slojem od probavnih sokova, te zato mogu proći želucem bez uzrokovanja štete.

Jedna jabuka sadrži od nula do 20 semenki. Bez obzira na to koliko ih ima, bilo bi dobro ukloniti semenke kod jedenja jabuke.

Savet uz ukusnu jabuku:

Kora i meso jabuke njeni su zdravi delovi, osim u slučaju korišćenja pesticida – tada se preporučuje da jabuke stavite u mlaku vodu tokom noći, te ih sledeći dan isperete, piše krenizdravo.com

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr

Organska, zelena, ugljenično-neutralna, sveža, lokalna - sve su to reči kojom se opisuje hrana koja je postala ogroman hit u zapadnim dielovima sveta, ali i vrlo unosna industrija.

Ukoliko je kupujete i mislite da time radite bolje za svoje zdravlje i samu planetu, razmislite ponovo, upozoravaju stručnjaci iz Nju Sajentista. Naime, oni navode dokazane činjenice koje organsku hranu prikazuju u veoma drugačijem svetlu:

Kupovine lokalne hrane smanjuje "otisak ugljenika" (emisija ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku)

Pojam ugljenični otisak, ili još poznatiji po svom engleskom nazivu carbon footprint, mera je za ukupnu količinu gasova staklene baste, čiju emisiju neka osoba, kompanija, događaj ili proizvod uzrokuju, direktno ili indirektno. Iako proizvođači i distributeri organske hrane popularišu ideju kako kupovina hrane kod lokalnih trgovaca ostavlja mali ugljenični otisak, realnost je ta da se količina gasova staklene baste, koju proizvode grejani staklenici za hranu nije ništa bolja od ugljeničnog otiska koji ostavljaju avioni koji lete širom sveta.

Organska hrana je zdravija

Iako postoji 30 odsto manja verovatnoća da je zagađena pesticidima nego neorganska hrana, organska hrana ipak sadrži hemikalije, potvrdili su američki naučnici sa Univerziteta Stenford koji su proučili zaključke 237 prethodnihh studija. Uprkos uvreženom mišljenju da je organska hrana zdravija od neorganski uzgojene, naučnici tvrde da za to nema dokaza. Ni povrće ni voće kao ni meso iz organskog uzgoja nije bogatije vitaminima i hranjivim materijama od neorganske hrane.

Naučnici su takođe otkrili da organski uzgojena hrana sadrži više azota, ali tvrde da je to najverovatnije posledica drukgačijeg đubriva i stepena zrelosti voća i povrća. Osim toga, organsko mleko i piletina sadrže više omega-3 masnih kiselina, ali to je potvrdilo tek mali broj studija, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ono zdravije od neorganskog, istakli su.

“Ljudi bi trebalo da jedu više voća i povrća bez obzira na to kako je uzgojeno”, objasnila je autorka istraživanja Kristal Smit-Spangler. Ovo istraživanje izazvalo je niz kritika američkog udruženja Soil, inače promotora organske hrane, koji tvrde kako kod hrane neorganskog porekla, naročito piletine postoji tri puta veći rizik od bakterija otpornih na antibiotike nego kod organski uzgojene hrane.

Organske farme su dobre za bioraznolikost

Čim vide da na nečemu piše "organsko", ljudi pogrešno pretpostavljaju da je reč o proizvodima bez pesticida, a samim tim i sinonimom za nešto zdravo. Činjenica je da je zbog nedostatka hemijskog inženjerstva, uobičajenih postupaka uzgoja kao i korišćenja pesticida za odbijanje parazita, u organskoj su proizvodnji potrebne veće količine zemlje kako bi se ostvarivao dovoljan urod i prihodi. Zagovornici organske hrane tvrde da to stvara veću biološku raznolikost. Ali, sve se češće događa da organski uzgoj ugrožava prirodu. Na primer, u tropskim krajevima velike bio-farme su počele da zadiru u područje prašuma, što sve češće rezultira njihovom sečom.

Izvor: express.hr

Uzgajanje paradajza u komercijalne svrhe u poslednjih nekoliko decenija dovelo je do postepenog gubitka njegovog prepoznatljivog ukusa, a naučnici su sada potvrdili da se to nije desilo slučajno.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 sorti paradajza, od savremenih do najstarijih, kako bi utvrdio šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem.

Oni su utvrdili da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 hemikalija koje utiču na njegov prepoznatljiv ukus.

Naučnici su pronašli specifične genetske promene koje su dovele do toga, prenosi klix.ba.

Stručnjaci navode da bi proizvođači semena mogli da lako dovedu do toga da paradajz iz supermarketa ponovo bude ukusan primenom tehnike ukrštanja sorti.

Proces bi bio sličan prirodnom oprašivanju, samo što bi se odvijao u laboratorijama. Naučnici bi mešali savremene sorte paradajza sa starim sortama i izdvajali biljke koje su najbliže onome što žele da postignu.

Posle nekoliko generacija rezultat bi bio ukusniji paradajz, napravljen bez, za neke, spornog rada na genima.

Izvor: klix.ba

Svinjska mast je nepravedno zapostavljena i čak ocrnjena namirnica, koja je uprkos nekadašnjim uverenjima dobra za naše zdravlje.

Ona sadrži zdrave masne kiseline koje su dobre za srce i ne utiče na kilažu ništa više od maslinovog ulja.

Vekovima je bila nezaobilazan deo domaće kuhinje, sve dok unazad nekoliko decenija nije stavljena pod znak pitanja, zbog navodno štetnog uticaja na zdravlje.

Svinjska mast ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićenih masti i oko 10 odsto polinezasićenih masti. Većinu mononezasićenih masnih kiselina u svinjskoj masti čini oleinska kiselina, zdrava masna kiselina koja je korisna za rad srca i koja se povezuje s niskim nivoom lošeg holesterola. Zanimljivo je da u svinjskoj masti ima dvostruko više oleinske kiseline nego u puteru.

Masnoće iz masti imaju mnoge prednosti i dokazano je da su telu potrebne za obavljanje svakodnevnih funkcija, ali u manjoj količini nego što se kroz prošlost koristila. Osim što masnoće iz masti pomažu u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Jedite masti kako biste sagorevali masti

Mnogi stručnjaci i fitnes treneri smatraju da ljudi treba da unose masnoće životinjskog porekla jer na taj način sagorevaju masne naslage i gube kilograme.

Naravno, svinjsku mast trebalo bi konzumirati u umerenim količinama, zbog visoke energetske vrednosti.

Preporučuje se da masnoće čine oko 30 odsto unetih namirnica tokom dana, od čega bi jedan deo svakako trebalo da čini svinjska mast.

Ona pokazuje najveću otpornost na visoke temperature od svih životinjskih i biljnih masti i zato je odlična za prženje hrane.

Izvor: B92

Kao najvažniji obrok u toku dana, ključno je da doručak bude hranljiv i zdrav. Pogledajte predloge za nutritivan prvi obrok koji nam stižu iz kuhinja širom sveta.

TURSKA
Par kriški hleba, paradajz, krastavac, crne i zelene masline i nekoliko parčića ovčijeg sira obično se ujutru nađu na stolovima u Turskoj. Ovaj doručak je veoma zdrav za srce, a sadrži vlakna, antioksidante, vitamine i prirodne masti. Mononezasićene masti pomažu u smanjivanju nivoa holesterola, što smanjuje rizik od srčanih bolesti, a dodajte ovome nekoliko parčića svežeg ovčijeg sira, ili ponekad kuvano jaje, i dobićete interesantan i ukusan, ali prvenstveno nutritivno vredan i zdrav doručak.

ISLAND
Hafragrautur je tradicionalna ovsena kaša sa ribljim uljem, koja se pravi sa vodom ili sa mlekom, i koja se posipa komadima voća ili lešnicima. Ovas obezbeđuje zdravu dozu nerastvorivih vlakana i dokazano smanjuje holesterol, smanjuju šećer u krvi i povoljno utiču na zdravlje digestivnog trakta. Riblje ulje nam donosi omega tri masne kiseline kao što su EPA i DHA, koje su esencijalne za razvoj ćelija. Ovo ulje bogato je i vitaminom D, hormonom koji je u deficitu zbog hladnih i mračnih skandinavskih zima.

JAPAN
Čubar, punjenje i nisko kalorična supa, ukiseljeno povrće, alge, tofu sir, salata i sirova riba, smatraju se tradicionalnim japanskim zdravim doručkom. Zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama u ribi i algama, vlaknima u ukiseljenom i svežem povrću i proteinima u siru i ribi, ovo je nutritivno bogat zdrav obrok za dobar početak dana.

MALEZIJA
Kuvano povrće i pržena riba obezbeđuju ugljenehidrate za energiju i proteine za izdrživost koje nam često tokom dana zafali, a posebni začini specifični za Maleziju pomaži ubrzavanju metabolizma.

EGIPAT
Da li išta deluje zdravije od pasulja, graška i sočiva, posluženih uz ukiseljeno povrće i rukolu? Ovakav obrok koji je uobičajna egipatska brza hrana je doručak prepun vitamina i vlakana, koji tokom dnevnih aktivnosti mogu biti dragoceni.

PAKISTAN
Sočivo i integralni pirinač se začine i kuvaju zajedno i služe se uz krastavčiće, povrće ili jogurt. Ovako Pakistanci počinju dan proteinskom bombom u obroku bez mesa.

RUSIJA
Za razliku od američkih palačinki, ruska varijanta ovog jela sadrži proteine sa niskim nivoom masti, zahvaljujući domaćem siru. Iako se nekada prže, tradicija je da se one peku , što ih čini zdravijim.
Ukoliko na ove palačinke dodate i voće, dobićete ukusnu i nutritivno mnogo vredniju varijantu doručka.

BRAZIL
Brazilci vole da započnu dan uz šolju kafe i svežu papaju. Papaja je voće koje je izvor zdravlja, raste svuda po njihovoj zemlji i dragocen je izvor vitamina A i C. Uz to je obavezna i kafa. Manje zdrava vetrzija brazilskog doručka su prženice sa margarinom.

Izvor: Super recepti

Istraživanje pokazalo: Pasulj treba jesti svakodnevno
Svakodnevna konzumacija kuhvanog pasulja povezana je s nižom koncentracijom takozvanog lošeg (LDL) holesterola u krvi, a isti efekat imaju i sočiva i grašak.

Kanadski naučnici iz bolnice Svetog Mihajla u Torontu su na osnovu praćenja 1.037 ispitanika izračunali da je svakodnevnu konzumaciju kuvanog pasulja ili drugih mahunarki moguće povezati s pet odsto manjom koncentracijom LDL holesterola u krvi.

Učesnici istraživanja su se te ishrane pridržavali u prosečnom trajanju od šest sedmica, a količina mahunarki koju su konzumirali bila je skromna: oko tri četvrtine šolje.

Većina ispitanika bila srednje životne starosti, s prosekom godina 51, a mahunarke su u pogledu kontrole lošeg holesterola bile nešto efikasnije kod muškaraca.

Istraživači objašnjavaju da veći udeo pasulja i drugih mahunarki u ishrani rezultira smanjenjem konzumacije namirnica s većom količinom masti ili većim glikemijskim indeksom.

Uz to, mahunarke su dobar izvor vlakana, proteina biljnog porekla, vitamina i minerala.

izvor: Radio Sarajevo

Žudnje za određenom hranom nisu samo hir, već način na koji telo pokušava da vam kaže šta mu nedostaje.

Žudnja za određenom hranom je signal nedostatka nekog nutrijenta.

Većina današnje hrane se uzgaja u tlu koje je preterano iskorišćeno tj. u kojem su iscrpljeni minerali, a prema studijama američkog Ministarstva agrikulture, prosečni unos hranjivih materija, poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma je tako nizak da bi se u skoroj budućnosti mogao proglasiti globalnom zdravstvenom pretnjom.

Da li vam nedostaju određeni minerale možete proveriti analizom krvi u privatnim laboratorijima ili pak po preporuci lekara opšte prakse.

Žudnja za hlebom i testeninom skriva manjak azota

Imate li izraženu želju za unosom ugljenih hidrata, to može biti signal manjka azota u ishrani. Budući da se taj element nalazi u svakoj živoj ćeliji, koristi se za određivanje proteina u hrani. Proteini sadrže oko 16 odsto azota, pa je u slučaju žudnje za ugljenim hidratima najbolje da se okrenete hrani bogatoj proteinima, poput ribe, mesa, orašastih plodova i žitarica. Azot je važan za normalan rad srca, pokretanje metabolizma, rad bubrega, ali i zdravlje kože i kose.

Žudnja za čokoladom je signal nedostatka magnezijuma

Ljudi koji gotovo svakodnevno imaju potrebe za čokoladom, često imaju hronični nedostatak magnezijuma. Taj mineral je neophodan u brojnim telesnim funkcijama - od regulacije krvnog pritiska i šećera do upravljanje radom mišića i živaca. Potrebe za magnezijumom rastu u periodima stresa, a njegov nedostatak možete nadoknaditi unosom orašastih plodova, raznih semenki, urmi, žitarica i zelenog lisnatog povrća.

U 100 grama tamne čokolade nalazi se čak 176 mg magnezijuma, što je polovina preporučenog dnevnog unosa, pa ako već često jedete čokoladu, birajte tamniju i zdraviju varijantu.

Žudnja za kafom može skrivati manjak soli

Ukoliko imate potrebu da stalno unosite kafu ili čaj u organizam i unosite više takvih napitaka nego same vode, to može biti znak nedostatka raznih nutrijenata, poput fosfora, sumpora, soli i gvoža.

Fosfor

Manjak ovog nutrijenta može uzrokovati probleme poput smanjenog apetita, anemije, slabosti mišića, bolove u kostima i peckanje, “štipanje” u dlanovima i stopalima. Možete ga nadoknaditi pojačanim unosom žitarica, piletine, govedine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda i pivskog kvasca.

Sumpor

Kod nedostatka ovog elementa može doći do poremećaja u stvaranju kolagena i keratina, telo postaje manje otporno na upale, a koža se stanjuje. Možete ga nadoknaditi dodatnim unosom jaja, luka i češnjaka, avokada, žitarica, zelene salate, mahunarka, malina, lešnika, badema i krompira.

So

Iako je češći problem višak soli, može se dogoditi i manjak soli u organizmu, najčešće usled povećanog zadržavanja tečnosti. Simptomi su česte glavobolje, umor i razdražljivost, a dugotrajni nedostatak može dovesti i do oštećenja srca. Manjak nadoknadite unosom morske soli i jabukovog sirćeta.

Gvožđe

Manjak gvožđe može rezultirati pojavom anemije sa simptomima ubrzanog daha, lupanja srca, sive boje kože, opadanja kose i manjka energije. Nadoknadite ga pojačanim unosom mesa, uključujući iznutrice, povrća poput spanaća, blitve, cvekle, brokolija i mahunarki, a sve namirnice kombinujte sa unosom C vitamina, kako bi telo lakše apsorbovalo gvožđe.

Žudnja za masnim

Ukoliko neodoljivu potrebu za unosom masne hrane poput čipsa, pomfrita ili uopšteno brze hrane, moguće je da vam nedostaje kalcijuma, tvrde stručnjaci. Kalcijum čuva zdravlje zuba i kostiju i neophodan je za normalno funkcioniranje mišićnog i nervnog sistema. Odličan izvor ovog minerala osim sira su mleko, jogurt, sardine, losos i brokolija. Takođe, preporučuje se više orašastih plodova i lanene semenke, koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama.

Izvor: B92

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci. Iako svi preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, istraživanje je pokazalo da je organizmu neophodno i meso, pišu Večernje novosti.

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci sa Medicinskog univerziteta u Gracu, u Austriji. Njihova istraživanja su pokazala da vegetarijanci češće obolevaju čak i od ozbiljnih bolesti.

Iako svi lekari i nutricionisti preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, ovo istraživanje je pokazalo da je ljudskom organizmu neophodno i meso.

Vegetarijanci koji ga ne konzumiraju nisu uopšte zdraviji, već, naprotiv, češće u odnosu na "mesaroše" obolevaju od alergija, mentalnih bolesti, pa čak i karcinoma. Od alergija imaju dvostruko veći rizik da obole, ali i da dožive srčani udar. Koriste više i lekove, kao i suplemente.

U nekim životnim aspektima vegetarijanci su u prednosti, takođe je pokazalo istraživanje. Više su aktivni, manje piju alkohol, ređe puše i manje su gojazni, što su veoma bitne stavke zdravlja.

Izvor: novosti.rs

Poznata je činjenica da ispijanje kafe daje energiju, to posebno važi za espreso. Ono što je manje poznato jeste u čemu još espreso pomaže.

Espreso dobro utiče na vašu dugotrajnu memoriju

Verovali ili ne, ali ovaj napitak u malim količinama može da poboljša vašu dugotrajnu memoriju. Neurolozi sa Kalifornijskog univerziteta su obavili istraživanje u kojem su pronašli da dve šoljice espresa utiču pozitivno na vaše pamćenje. Držite se preporučene količine i videćete poboljšanje. Istraživanjem nije utvrđeno da espreso ima pozitivan uticaj na pamćenje ukoliko ga pijete više ili manje od dve šoljice dnevno.

Espreso povećava obim pažnje

Mnogi ljudi dan počinju espresom i ova činjenica nije iznenađujuća. Pronađeno je da kofein smanjuje simptome umora i da poboljšava pažnju i doprinosi budnosti, zahvaljujući neurohemijskim vezama.

Kafa povećava koncentraciju dopamina koji je povezan sa pažnjim. Ali sve to samo ukoliko espreso konzumirate u malim količinama. Ukoliko pijete više od dve šoljice dnevno onda vaša koncentracija opada.

Espreso vam pomaže da izgubite kilograme

Otkriveno je da espreso ima malo kalorija u sebi. On sadrži oko tri kalorije ukoliko ne dodajete šećer ili mleko. Isto, ukoliko vežbate nakon šoljice espresa, vežbanja vam budu manje naporna, govore rezulati istraživanja. Espreso smanjuje i bol u mišićima.

Smanjuje rizik od srčanog udara

Ukoliko pijete jednu ili dve šoljice espresa dnevno, rizik da dobijete srčani udar je manji. Istraživanjima je utvrđeno da su manje šanse za srčani udar zbog antioksidanata koji se nalaze u ovoj kafi.

Espreso smanjuje rizik za dijabetes

U istraživanju je pronađeno da ovaj napitak smanjuje rizik za dobijanje dijabetesa tipa 2 za 11 %. Pored kafe je važno da ljudi koji imaju predispozicije za dobijanje dijabetesa redovno budu fizički aktivni i da vode računa o težini.

Izvor: Super žena